Moja Lađa

Močvarna ostrva za spas Palića

Dva miliona kubnih metara mulja guše jezero, Institut „Jaroslav Černi” predlaže da se on skladišti tako da se stvore posebna močvarna ostrva.

Subotica – Vađenje mulja, pravljenje močvarnih ostrva sa biljkama „filterima” i stalno praćenje stanja u jezeru – to su, pojednostavljeno, osnovna rešenja koja za spas jezera Palić predlaže Institut „Jaroslav Černi”, a neka od rešenja potpuno su nova za našu sredinu. „Ovde je voda problem, i u vodi je ključ rešenja”, kratko je definisao Goran Nikolić, koordinator projekta. U projektu Instituta „Jaroslav Černi” polazi se od stava da je za opstanak jezera Palić neophodno obezbediti dovoljne količine sveže vode, a što je moguće osim dotokom vode sa prečistača i iz Tise putem kanala Tisa–Palić. Doduše, voda sa novog prečistača, u koji je uloženo preko 20 miliona evra, odgovara projektovanim vrednostima, ali je prisustvo azota i fosfora i dalje previsoko za plitko panonsko jezero. Daljim koracima predviđa se izmuljavanje jezera, a kako su ranija istraživanja pokazala, u jezeru ima oko dva miliona kubnih metara mulja debljine od 0,3 do 1,5 metara. Analizom mulja utvrđeno je da je on i do 80 odsto neorganskog sastava, a da je u njemu i 70 odsto peska. Ovakav mulj nije pogodan za pravljenje đubriva za njive, što je pre analize bila jedna od ideja, te Institut predlaže da se on skladišti u delu jezera.

Jezero Palić je podeljeno po sektorima, i iz četvrtog, koji je svima poznat kao turistički, i trećeg mulj bi se, prema ovom projektu, izvlačio specijalnim mašinama, koje rade poput usisivača, i prebacivao u deo drugog sektora. Drugi sektor bi se podelio armiranobetonskom konstrukcijom ispod koje bi bila propusna podloga kroz koju bi se ovaj mulj polako „oceđivao”. Osim toga, u ovom drugom sektoru predviđena su močvarna ostrva tzv. vetland, na kojima bi se gajile biljke koje rade kao prirodni filteri i u stanju su da apsorbuju fosfor i azot, glavnu hranu algi koje dovode do eutrofikacije jezera.

Treći segment u zaštiti jezera jeste stalno praćenje stanja vode, što znači da ukoliko voda sa prečistača ne odgovara kriterijumima, ona će se preusmeriti u druge vodotokove. Spas Palića, ukoliko se projekat prihvati, zavisio bi i od redovnog košenja močvarnih ostrva, kao i od stvaranja zaštitnog zelenog pojasa oko jezera. Institut „Jaroslav Černi” je od 2009. godine uključen u analizu stanja vode i mulja u jezeru Palić, a krajem prošle godine dao je najbolju ponudu za izradu projekta sanacije vode u jezeru i remedijacije mulja. Izrada idejnog i glavnog projekta sa pratećim dokumentima košta 24,7 miliona dinara, što se može smatrati sitnicom u odnosu na vrednost čitavog projekta spasavanja jezera koji bi mogao da košta i do milijardu dinara.

Kako bi ovaj projekat mogao da utiče na životnu sredinu, jer Palić i susedni Ludoš su dom retkih ptica i biljaka, stručnjaci Instituta obrazložili su staraocima nad jezerom, kao i nevladinim organizacijama, koje su imale određene nedoumice. Za profesora dr Đulu Fabijana, sa Građevinskog fakulteta u Subotici, uvođenje vetlanda predstavlja veliku nepoznanicu i neizvesnost, a postavio je i pitanje uticaja premeštanja oko 10 miliona kubnih metara ocedne vode koja će se pokrenuti kada se mulj prebaci u kasete. Vesna Vider iz JP „Palić–Ludoš” skrenula je pažnju da zakon ne ostavlja mogućnost staraocima nad jezerom da obezbede okolnu zaštitnu zonu jer se tu zemlja nalazi u privatnim rukama. Ona je takođe upozorila da se uvođenjem močvarnih ostrva smanjuje površina vodenog ogledala, a da studija o uticaju na životnu sredinu to nije valorizovala.

Rukovodstvo Instituta „Jaroslav Černi” najavilo je da će primedbe uzeti u obzir tokom izrade glavnog projekta.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >