Taksa za splavove duplo manja
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: Vesti iz Zemlje
- Published on Thursday, 05 January 2012 06:15
- Hits: 4127
Grad Beograd prepolovio takse za plutajuće restorane i marine na Savi i Dunavu. Vlasnici splavova na beogradskim rekama mogu, delimično, da odahnu, jer će biti mesta za sve objekte ovakve vrste.
"Broj mesta neće biti smanjen, jer ih ima dovoljno", objašnjava Dejan Mali, član Gradskog veća, mada je sigurno da neće baš svi dobiti mesta koje žele...
Ugostitelji su postavljali splavove poslednjih decenija ko je kako i gde hteo. Uz određena pomeranja mogu da se svi smeste i neće biti smanjenja.
Strah ugostitelja da neće biti mesta za sve splavove pojavio se odmah posle nove uredbe da ugostiteljski objekat na vodi mora imati najveću površinu od 450 kvadratnih metara, maksimalna visina može biti dve etaže (šest metara iznad vode).
Plovila ne smeju biti duža od 30 metara, a minimalan razmak između objekata mora da bude 15 metara. Ugostitelji su se žalili i na visinu takse i novouvedene naknade.
"Pošto smo uveli dodatnu naknadu, po kojoj ćemo utvrditi ko će dobiti mesto, odlučili smo da ugostitelje rasteretimo, pa smo prepolovili taksu", kaže Mali.
Prema njegovim rečima, naknada je novi metod plaćanja kojim ugostitelji dobijaju pravo da postave plovne objekte u narednih 10 godina.
"Ova naknada može da se plaća jednom godišnje ili odjednom uz popust, ali i na rate godinama. Tako će u najskupljoj zoni, ispred hotela "Jugoslavija", desetogodišnji zakup iznositi od 80.000 do 100.000 evra. U četvrtoj zoni, međutim, naknada će biti simbolična", dodao je Dejan Mali.
Usvajanjem izmena plana mesta za postavljanje plovila i smanjenjem taksi na ugostiteljske splavove Grad Beograd je završio prvu fazu uređenja oblasti ugostiteljskih objekata i marina.
Narednom, drugom fazom, biće regulisano postavljanje splav kućica na vodi za rekreaciju, odnosno privatni splavovi.
Splavovi su postali prepoznatljivi znak Beograda, prava turistička atrakcija. Međutim, problem sa njima potiče iz devedesetih godina 20. veka.
Splavovi su nicali bez planske dokumentacije i validnih dozvola zbog nepostojanja i preplitanja nadležnosti opštinskih, gradskih i republičkih vlasti.
Tokom leta utvrđeno je da se na beogradskim rekama nalazi 167 ugostiteljskih plutajućih plovnih objekata i 198 marina, podsećaju "Novosti".
Međutim, mnogi splavovi su neaktivni ili više nemaju vlasnike, pa se veruje da aktivnih ugostiteljskih objekata ima između 90 i 110. Na rekama postoji 200 mesta za splav restorane i marine.
Izvor: www.mondo.rs