Moja Lađa

sajt u test verziji!

Sat11232024

Last update05:30:53 PM

Bračno putovanje preko Atlantika

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Najveći utisak su naši ljudi koje smo upoznali, kaže Branko Kresojević, posle 22.000 kilometara koje je preplovio brodom.

Jedno veliko i lepo putovanje doživelo je svoj svršetak juče na beogradskom Savskom pristaništu uz poljupce porodice i prijatelja i uz šampanjac, a jedna gospođa, Verica Kresojević, mašući veselo sa pramca broda „Nikola Tesla” dokazala je da verovanje da je žena na brodu baksuz čista izmišljotina. 

Sa mužem Brankom, Verica je prešla Atlantik, preko Islanda, Grenlanda i Labradora, stigla do Čikaga i Floride, oplovila u povratku Italiju, iz Istanbula stigla u Rumuniju i posle dve i po godine plovidbe zagrlila juče svoje najbliže. Branko i Verica Kresojević preplovili su oko 22.000 kilometara, što sopstvenim snagama, što uz pomoć sponzora, prijatelja, ali i ljudi koje su na svom putovanju sretali, ostvarili su svoj san da stignu do Čikaga. Plovili su Majnom, Rajnom, jezerom Loh Nes, sekli vode jezera Ontario, stigli do Nijagare, Misisipija... Nije lako sa tako živopisnog, uzbudljivog, na trenutke magičnog, ali na mahove i dramatičnog putovanja, sabrati najjače utiske. Jedan se, ipak, odmah nametnuo kapetanu Branku Kresojeviću. 

– Najveći su utisak naši ljudi koje smo susretali, upoznali, koji su nam doživotno ostali prijatelji. Sa nekima smo bili samo jedno poslepodne, videli su brod, slikali se i otišli, ali su nam ostali dragi. Ne znam da li ćemo te ljude ikada više da vidimo, ali to što smo upoznali tako mnogo njih, najveće je bogatstvo koje smo na ovom putovanju stekli. Od Farskih ostrva, gde naši fudbaleri igraju, Islanda, gde su naši treneri, jedino na Grenlandu nismo našli naše ljude – priča Branko Kresojević. 

U najvećem srpskom gradu van Srbije, kako tepaju Čikagu, supružnike i brod „Nikola Tesla” dočekalo je oko 350 ljudi, četiri televizije i mnogo novinara. Topao doček priređen je i u Sent Luisu. „Gde god smo sretali naše ljude bilo je divno”, dodaje Kresojević. 

Da bi se čovek nagledao svetskih lepota, brodskom sirenom pozdravljao gradove i gradiće, ogledao se u prozračnim vodama dalekih jezera, treba da bude dovoljno hrabar da provede nekoliko noći na jezeru Loh Nes, ali i spreman na ozbiljne izazove. Od Grenlanda do poluostrva Labrador, „Nikolu Teslu” obujmila je gusta magla, a svetski putnici proveli su četiri dana i tri noći ležeći u kabini, ni pramac svog broda nisu mogli da vide. Prethodno, kada su plovili između Islanda i Grenlanda, Kresojevići su prolazili kroz takvo nevreme da su pomislili da neće preživeti. 

– Ali zato kad smo stigli na Grenland, kada smo videli to tirkizno more, sante leda, vodopade, to je bilo nešto predivno. Do kraja života to će nam ostati najlepši utisak sa svih naših putovanja – ističe Kresojević. 

Nedostatak novca učinio je povratak težim nego što su se nadali, pa su morali da ostanu duže u Americi kako bi prikupili sredstva za povratak. Posle ovog velikog poduhvata, Branko i Verica spremni su da se usidre u beogradsku luku.   

– Ovo putovanje koštalo je oko 60.000 evra i bez prijateljske podrške ne bismo ni mogli da ga izvedemo, ali sada je vreme za kraće ture, do Đerdapa, na primer – kaže kapetan Branko Kresojević. 

Nema više velikih putovanja, setno dodaje on. Vreme je za sređivanje utisaka, prelistavanje brodskog dnevnika i biranje fotografija, pisanje knjige i pričanje priča kako bi i oni koji u stvarnosti nikada neće preći Atlantik, plovili preko njega sa Vericom i Brankom.

Izvor: www.politika.rs