Moja Lađa

Kanal Dunav - Solun nije fantazija

Navršava se 20 godina od kako je pušten u saobraćaj kanal Rajna - Majna - Dunav, što je bila jedna od vizija Jovana Cvijića. Ipak, on se naročito interesovao za jedan drugi plovni put - Dunav - Morava - Vardar - Solunski zaliv. Ovaj kanal nije fantazija, ali jeste fantastična ideja po kolosalnosti projekta i višestrukom značaju ne samo za Srbiju, već i za veći broj zemalja Evrope, a pre svega Evropske unije.

Realizacija ove ideje dosta bi značila integracionim procesima Unije, s obzirom na brojne nedoumice i probleme u vezi sa svetskom ekonomskom krizom, odnosima između vodećih i manje razvijenih članica i pitanjima prijema novih članica, uključujući i određivanje datuma Srbiji za početak pregovora o kandidaturi. Argumenti su na našoj strani, ali merodavni u Uniji imaju svoje prioritete, a u Srbiji se ne pronalaze metodi i načini da se veoma eksponiranim geostrateškim položajem i koridorskim međukontinentalnim spojnicama energičnije predstavimo Evropi i svetu. 

Jovan Cvijić je svoju ideju o kanalskom spajanju Dunava i Solunskog zaliva izneo još krajem 19. veka, kako navodi M. Vasović u svom studijskom eseju „Jovan Cvijić u svom i našem vremenu“ (Izdavačko preduzeće Princip, 1995). Vasović još navodi da je u prošlom veku u SFRJ neka firma radila i idejni projekat o ovom plovidbenom putu, što se može lako proveriti. Inače, Cvijić je bio genijalni terenski opservator i teorijski sintetičar i vizionar, pa su i sva njegova dela obimna, sadržajna i sa brojnim porukama, među kojima su i mogućnosti i potreba za kanalsko-plovidbenim spajanjem Severnog i Crnog mora ili Dunava i Solunskog zaliva. 

Poznato je, takođe, da se Cvijić dugogodišnjim i svestranim proučavanjem Balkanskog poluostrva posebno bavio problematikom „spajanja i prožimanja“, koja bi i danas zahtevala takav pristup, a pre svega kada je reč o „moravsko-vardarskoj udolini“. U ovoj udolini, koridoru od međukontinentalnog značaja, postoje železnička i drumska komunikacija i one su možda u usporenoj, ali permanentnoj modernizaciji. „Zato što nema razvođa, Morava i Vardar se mogu pretvoriti u jedan neprekidni rečni put između Dunava i Egejskog mora“ (citat iz knjige sabranih dela J. Cvijića, SANU 1991). Inače, prvo izdanje „Balkanskog poluostrva“, objavljeno je na francuskom u Parizu 1918, gde je Cvijić jedno vreme i bio predavač na Sorboni. 

Ovom prilikom nećemo se baviti značajem ovog puta za podunavske i druge evropske zemlje, bilo da je reč o skraćivanju puta prema Sueckom kanalu, ili o međusobnoj trgovinskoj saradnji, pa i o turizmu, svakako. Srbija bi imala velike koristi, ne samo zbog najveće dužine ovoga puta preko njene teritorije, već i zbog mogućih uređenja ekscesivnih erozivnih terena, pa i hidroloških bilansiranja u širim prostorima, naročito u sve teže predvidivim klimatskim periodima. 

Predlažem da nadležna ministarstva oforme radnu konsultantsku grupu, pa da naruče izradu idejnog projekta, a samim pokretanjem ovih pitanja Srbija bi naišla na razumevanje kod pribrežnih zemalja i u postojećim fondovima Evropske unije. Sredstva za ovaj gigantski dugoročni projekat mogu se naći ne samo u Evropi već i u drugim zemljama koje raspolažu velikim investicionim potencijalima (Kina, pre svih). Neka prvi brodovi krenu novim putem kroz 10 ili 20 godina, ali bi Srbija bila aktuelna i privredno angažovanija i samim pokretanjem ove inicijative.

Izvor: www.danas.rs

• < Prev
• Next >