Kako smo reke pretvorili u kanalizaciju
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: Vesti iz Zemlje
- Published on Tuesday, 25 February 2014 11:38
- Written by Ivana
- Hits: 3965
Zima sa malo padavina, smanjen dotok reka i nebriga prema prirodi pretvorili su reke u kanale u kojima je mnogo više otpadnih voda kanalizacije nego dotoka. Da li je zagađenje jezera Vrutci opomena prirode i povod da se pokrene zaštita voda?
Rečicom Krivajom kroz užička i čajetinska sela umesto vode teče uglavnom kanalizacija. Tako je već godinama, posebno tokom sušnih perioda.
Nekad se iz tih reka pila voda, seća se Radovan Stojanović, koristila se za pripremu hleba, a sada u njoj nema ništa živo. I vrbe su počele da se suše.
Dragan Stojanović kaže da je za vreme bombardovanja u Krivaji pecao ribu: "Ovo više nije reka nego septička jama, smrdi i brinem se za svoje dete."
Potoci i reke "okićeni" plastičnom ambalažom, neprijatni miris u leto, voda u kojoj više nema života, sve češća su slika u naseljima. Po pravilu, što su brže rasla, nicale kuće, male i velike firme, to su brže nestajale reke.
Bistre planinske vode postoje tamo gde gotovo nema ljudi. Đetinja, čak i nedavno obogaćena algama, do Užica stiže kao reka. Pošto primi gradsku kanalizaciju, osim tri velike firme koje imaju prečistače, sve ostalo ide u reku, ne liči na sebe, bez obzira na uređeno korito i
šetalište.
Užice je osamdesetih godina napravilo prvi projekat za prečišćavanje voda, ali centralno postrojenje nije napravljeno i situacija s rekom nije sjajna, kaže Miladin Pećinar iz Eko-fonda Užice: "Sada se grad zadužio 15 miliona evra da počne gradnju i time bi se rešio problem."
Od naselja u užičkom kraju izuzetak je Mokra Gora, sa 12 kilometara kanalizacije, 8 kilometara kolektora i započetom gradnjom prečistača. I u nekim užičkim selima gradi se kanalizacija, ali većina otpadnih voda ide direktno u reke, šume, livade.
Da problem nije samo užički opominju podaci – devedeset odsto otpadnih voda u Srbiji ide u reke, potpuno se prečišćava samo 5 odsto, i delimično još toliko.
Kako navodi prof. Svetozar Marjanović iz Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", 95 % naselja u Srbiji ima vodosisteme, a kanalizaciju nešto više od polovine:
"Pošto se najveći deo otpadnih voda izliva direktno u prirodu, neophodno je ulaganje u infrastrukturu, gradnja postrojenja. To nije ni lak ni jeftin posao. Procena je da će trajati narednih dvadeset i više godina i koštaće 10 do 20 milijardi evra, ali jedino tako nam reke mogu ostati čiste."
Nešto kiše ovih dana samo malo popravlja situaciju ali ne rešava problem koji su Vrutci izvukli na površinu i, ipak, pokrenuli.
Izvor: www.rts.rs