Moja Lađa

Srpska riba u evropskoj mreži propisa

Na jesen počinju razgovori sa EU o daljem razvoju ribarstva. Na osnovu mnogobrojnih analiza, riba iz naših ribnjaka kvalitetnija je od one proizvedene na Zapadu.

Gotovo svi ribnjaci u Srbiji poseduju sistem bezbednosti hrane, kao preduslov daljeg prilagođavanja evropskim propisima. Na jesen počinju razgovori sa Evropskom unijom o daljem razvoju ribarstva. Na osnovu mnogobrojnih analiza, riba iz naših ribnjaka kvalitetnija je od one proizvedene na Zapadu.

Ribnjaci koriste kvalitetnu vodu, riba se hrani koncentrovanom hranom koja zadovoljava i najstrože propise, zato je i meso sa manjim procentom masti.

Miroslav Ćirković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da sa takvom hranom postižemo četiri do šest odsto masti, dok je u Češkoj to oko 10, a u Poljskoj 12 odsto u mesu šarana.

"Ne upotrebljavamo u lečenju ribe antibiotike jer nije velika gustina nasada", rekao je Ćirković.

Riba koja se kod nas proizvodi, ispituje se u devet grupa jedinjenja u dvadesetak analitičkih metoda.

"Posle dugogodišnjeg iskustva u laboratoriji Instituta za tehnologiju mesa možemo reći da naša riba kao namirnica odgovara propisima koje propisuje monitoring program, a predviđa EU", rekla je dr Vesna Đorđević sa Instituta za tehnologiju mesa Beograd.

Proizvođači upozoravaju da će uprkos dobrom kvalitetu i prinosu od 1.500 kilograma ribe po hektaru primeni savremene tehnologije teško će izdržati konkurenciju sa Zapada. Ističu da za razliku od vlasnika ribnjaka u okruženju koji ne plaćaju vodu u ribnjacima, našim proizvođačima redovno stižu računi.

"Po kubiku zahvaćene vode, kanalska mreža i po kilogramu proizvedenog šarana, mi praktično po tri osnova plaćamo korišćenje voda, što je deset odsto od velikoprodajne cene", rekao je Bratimir Radenović iz ribnjaka "Vršači ritovi".

Na jesen počinju pregovori sa predstavnicima Evropske unije o poglavlju 13 koje obuhvata sve procese u proizvodnji i prometu slatkovodne ribe.

Mirjana Miščević iz PKS objašnjava da bismo uopšte mogli da pregovaramo sa EU u oblasti ribarstva, neophodno je u Ministarstvu za poljoprivredu osnovati sektor za ribarstvo i tako unaprediti administrativne kapacitete.

Stručnjaci smatraju da površine pod ribnjacima u našoj zemlji sa sadašnjih 15 hiljada mogu da se povećaju na skoro sto hiljada hektara.

Samo u Vojvodini ima više od 200.000 hektara neplodne zemlje pete i šeste klase pored kanalske mreže pogodne za izgradnju ribnjaka, koja bi uzgojem ribe omogućila veći profit po jedinici površine.

Izvor: www.rts.rs

• < Prev
• Next >