Moja Lađa

Potoci potopili Srbiju

Bezopasni tokovi zbog ekstremne količine padavina pretvorili se u podivljale reke. Garancija da se potop ovakvih ili sličnih razmera neće ponoviti – nema LEŠNICA, Štira, Žeravija, Skrapež, Kladnica, Turija... Reke i potoci slikovitih i idiličnih imena, za koje često sem meštana okolnih sela, niko nije ni čuo, prethodnih dana pretvorili su se u zastrašujuće bujice koje su opteretile korita Kolubare, Save, Morave i izazvale nezapamćen potop.

Bez obzira na to što je reč o elementarnoj nepogodi kakva se, statistički gledano, javlja jednom u hiljadu godina, stručnjaci se slažu - ovo je upozorenje koje više ne smemo da ignorišemo.

Garancija da se potop ovakvih ili sličnih razmera neće ponoviti - nema. Ma koliko to bilo neočekivano ili retko. Moramo da budemo spremni na mogućnost da slične nepogode ponovo zadese Srbiju.

Glavni uzrok katastrofe koja je snašla našu zemlju jeste ekstremna količina padavina koju naši vodotokovi nisu mogli da prihvate. Za tri dana palo je više kiše nego što inače padne za tri meseca. Tako se dogodilo da bezimeni potoci čija su korita tokom letnjih mesci suva, narastu do biblijskih razmera. Ili da Požegi i Kosjeriću zapreti do tada bezazleni Skrapež, a u Trsteniku pomahnitala Ljubostinja ponese sve pred sobom.

Kako objašnjavaju stručnjaci iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, naši nasipi projektovani su da izdrže takozvane „stogodišnje vode“, odnosno količinu vode koja se statistički javlja jednom u veku. Za bujice koje su naišle niko nije bio spreman. Situaciju sa Kolubarom čak i stručnjaci opisuju kao čudo.

- Velike vode su slučajni događaj i dešavaju se povremeno. Mi jedino možemo da izračunamo statističku verovatnoću takvih događaja - objašnjava Marina Babić Mladenović iz instituta „Jaroslav Černi“. - Zemlja ne može da se odbrani od svake poplave, a sve što prevazilazi stogodišnje vode smatra se elementarnom nepogodom. Ipak, to ne znači da ne možemo da učinimo ništa. Moramo da budemo spremni na mogućnost da nam se slična nepogoda ponovi. Rumunija je imala takva iskustva i izvukla je ozbiljne pouke iz toga.

Naša sagovornica kaže da je skeptična prema pričama o uticaju klimatskih promena, ali da je činjenica da su padavine postale ekstremne. Ističe i da je majski poplavni talas veoma neobičan, jer se takve nepogde obično dešavaju u vreme kada se topi sneg.
Naravno deo nevolja i u ovako ektremnim uslovima mogao je da bude izbegnut uz bolju organizaciju i praćenje vodotokova. Glavni problem je što se slivovi ne prate u celini. Tako je Krizni štab u Valjevu brinuo o katastrofi koja ih je zadesila u njihovom delu toka Kolubare, ali niko nije na vreme upozorio na to šta će se desiti kada nezapamćena količina vode koje je krenula koritom ove reke stigne do Obrenovca. Situacija u Valjevu morala je da bude shvaćena kao alarm koji oglašava obaveznu evakuaciju u Obrenovcu.

Reka Kolubara koja će posle ove katastrofe biti po zlu zapamćena u Srbiji duga je 123 kilometara i nastaje u Valjevu od Obnice i Jablanice. Na putu do Save u nju se ulivaju mnogobrojne male pritoke poput Rabasa, Kladnice, Tamnave, Ljubostinje, Gradca, Lepenice, Turije...

Pri naglom otapanju snega na Valjevskim planinama i obilnim kišnim padavinama, poplave u području reke Kolubare i njenih pritoka nisu retkost, ali potop ovakvih razmera nikad nije zabeležen.

- Valjevo je uspelo da se odbrani od poslednje poplave zahvaljujući preventivnim merama i regulaciji reke Kolubare kakvu retko koji grad ima - kaže Milan Mihailović, načelnik Okružnog štaba za vanredne situacije u Valjevu. - Unapred smo znali da nas čekaju velike padavine i količine vode za koje postojeći sistem za odbranu od poplava nije projektovan.

U Svilajncu su verovali da je Resava ukroćena posle velikih poplava 1969. i 1970. godine i da više neće plaviti grad. Pa ipak kiše bez kraja i nabujali potoci (čak 52 pritoke ima ova reka) učinili su da se Svilajnac nađe pod vodom.
I ranije se u Rađevini dešavalo da Likudra, Brštica, Boboštica, Čađavica... čine zlo, ali šteta nikada nije bila ni blizu razmerama ove katastrofe.
Lozničkom kraju najveća opasnost preti do Jadra, ali pokazalo se da velike probleme mogu da naprave i različiti potoci i rečice poput Lešnice, Koreničke reke, Joševačke, Štire i Žeravije.

Izvor: www.novosti.rs

• < Prev
• Next >