Moja Lađa

Poslednja dunavska oaza

Krčedinska ada - Uz dunavsku obalu ređaju se s jedne strane vikendice na obroncima Beške i Krčedina, a s druge, skoro netaknuta šuma krčedinsko-petrovaradinskog rita, iz kojeg, tek s vremena na vreme, izleti poneka čaplja, roda, kormoran...

Dok se, vođeni sigurnim rukama lokalnih alasa, čamcem lagano probijamo kroz špalir dvestogodišnjih vrba, na Krčedinskoj adi, biseru prirode ušuškanom posred Dunava, samo nekoliko kilometara nizvodno od Beške, u debeloj hladovini već nas očekuju domaćini. Na tabli, ogromnim slovima ispisana poruka „Krčedinska ada-poslednja oaza“, a na nekoliko koraka od nje, po blatu se valjaju crne čupave svinje mangulice. Nedaleko od njih pasu magarci, uz njih neke čudne, rogate životinjke, za koje tek docnije saznadosmo da su podolska govečad...

MIRAN VIKEND NA OBALI
Za one, koji baš nisu vični plovidbi i ribarenju, nego bi radije proveli miran vikend u debeloj hladovini, rešenja ima i na obali u Beškoj. Uz Dunav su tu načičkani hotel „Blažić“, restoran „Bela lađa“ i „Sidro“, čarda, koju onomad proglasiše za najbolji riblji restoran u Srbiji.
- Počeli smo pre 17 godina, od male kafane sa osam stolova, potom svake godine pomalo dodavali, a sad smo već na glasu kao najbolja čarda na Dunavu - priča Vlada Sapun, u narodu poznat kao „gazdin muž“, dok hvali „Sidro“, kako veli, čardu sa sedam zvezdica, dobijenih za dobru hranu, piće, muziku, uslugu, gazdu, male cene, a velike porcije... Jer, skoro sve što se u čardi znanoj i kao „Kod Sapuna“ služi je domaće-od ribe sveže upecane u Dunavu, preko domaćeg, sveže mešenog hleba, nadaleko čuvene kobasice sa vinom, do domaće rakije i talijanskog rizlinga, za koji su već nekoliko nagrada dobili. Porcija ribe ovde košta 560 dinara, riblja čorba, 180...
- Kod nas čovek može dobro da se najede i napije za 1.200 dinara, a ako da 20 evra, jede i pije koliko hoće i to nam je posebna ponuda za grupe. Imamo i sobe za noćenje sa pet zvezdica, kupatilom, klimom i mini-barom, ali i apartmane sa džakuzijem. Prenoćište kod nas košta 2.200 dinara za dvoje, apartman 3.000 sa doručkom za dvoje, dok je dnevni boravak 1.300 dinara za dvoje u sobi, a u apartmanu 1.600. I, diskrecija je, naravno, zagarantovana, pa nam već odavno i mnogi poznati dolaze- priča Vlada Sapun, a onda dodaje i da dva tamburaška orkestra ovde sviraju već od tri popodne.

Iz obližnjeg šumarka, cvrkutom nas je pozdravljala i vaskolika ptičja bratija. Na tiganju, nad tek založenom vatricom, cvrčala je tog jutra upecana bela riba, na obližnjoj vrbi sušila se friška šunka...
- Može da se divani, ali tek kad se jede. Bili nam tako lane neki Slovenci, pa sam i njima reko - prvo ova šunka, što visi na vrbi, da se izje, pa tek onda priča - dočekuje nas, sa širokim osmehom, na omalenom delu kopna koje je još odolevalo narasloj reci, Milenko Plavšić, lokalni koviljski stočar, koji na Krčedinskoj adi već više od četiri decenije brine o zdravlju životinja, raznih.
Bude, kaže, leti u ovoj prirodnoj oazi, i po stotinu gostiju, sjate se iz raznih krajeva Srbije, mada su prošle godine ugostili i grupu američkih studenata. Kuvaju se tada lokalni specijaliteti, riblja čorba i nasuvo s makom, a kad se društvo, opijeno suncem, malko razbaškari, zasviraju i tamburaši... Ali, da ne bude baš da je sve red pića, red ića, ima na toj adi i šta da se vidi.
Ostrvce, sa svih strana okruženo Dunavom i njegovim rukavcima, pravo je mesto za ljubitelje ekologije, lova, ribolova i fotosafarija. Jer, uz stotine domaćih konja, ovaca i krava, koje nesputano trčkaraju po ogromnom proplanku ispresecanom minijaturnim jezerima, utočište su ovde našli i podolsko goveče, balkanski magarac, i više od 200 ptičjih vrsta... Gnezde se tu kormorani, crne rode, divlje patke, sove ušare, preleću orlovi belorepani, a golub grivaš se, još samo u krošnjama ovdašnjih vrba, može videti...Upravo zato, Krčedinska ada bi brzo mogla da postane zaštićeni prirodni rezervat, u sklopu nacionalnog parka Fruška gora.

Od juna do septembra, ovde ti je raj za vikendaše. Dođu da pecaju, lepo da se odmore, u lov na patke ili fazane... Deca se kupaju na obližnjoj peščanoj plaži... Ma, milina jedna. Pustiš ih među životinje i nema da brigaš. A, i oni stariji bi mogli da vide kako se to stoka gaji u prirodi. Eto, juče nam se baš magarica opulila, a ovo magarence, iako samo dan staro, već trčkara unaokolo. Uz to, ljudi su ovde ljubazni i na goste naviknuti, a do nas možeš stići čamcem, ali kad je vodostaj niži i biciklom ili autom. A, kad se skupi nekakva poveća družina i skelom ih preko nosimo - priča Pavle Skorupan, a sve se priseća lepih vremena, kad je celu Srbiju obilazio, a kad uđe u kafanu, nije znao iz kog džepa pare vadi. A sad, na adi krčedinskoj čuva stoku i broji dane do godina za penziju, kog u stopu prati Brena, magarica verna do poslednjeg klipa kukuruza.
Od obale je Krčedinska ada razdvojena Gardinovačkim rukavcem, dok se na levi krak nadovezuje Arkag, koji je, osim kao dobar teren za ribolovce, jer baš ovde je najveće mrestilište šarana na Dunavu, poznato i po koviljskoj čardi „Na kraju sveta“...

Izvor: www.glas.rs

• < Prev
• Next >