Moja Lađa

Kolos iznad Pacifika

Sve se dogodilo sada već davne 1937.godine. Pritiskom na dugme telegrafa i sa udaljenosti od oko 3.000 kilometara, sedeći u salonu Bele kuće u invalidskim kolicima zbog paralize, trideset i drugi predsednik SAD, Frenklin Delano Ruzvelt zvanično je otvorio i pustio most u upotrebu

„Golden Gate“, ili u prevodu „zlatna kapija“, tog maja pre 73 godine prvi put je prešlo 18.000 ljudi, koliko ih je bilo na svečanom otvaranju na obalama zaliva-moreuza, po kojem je ovaj čuveni put preko vode i dobio ime. Od tada pa do danas, ovim mostom koji je verovatno jedna od najposećenijih turističkih tačaka na planeti prešlo je više od 1,6 milijardi vozila. Pešake niko nije brojao.

Ona velika svetska ekonomska kriza koja je od 1929. do 1933. godine harala svetom, koja je u Americi izazvala krah i propast desetina hiljada firmi, bila je razlog izgradnje mosta. Razumljivo, jer je gradnja bila veliki pokretač upošljavanja ljudi i raznih industrijskih kapaciteta. Ovaj kolos crveno-narandžaste boje, originalna boja je menjana sadašnjom gotovo trideset godina, izaziva i danas divljenje i poštovanje za njegove tvorce i graditelje. Gradnja je počela na kraju velike krize, januara 1933. godine, a završena je za nešto više od četiri godine. I u brojkama most je čudo: dugačak je 2,7 kilometara, širok je 27 metara, težak 60.000 tona, a visok 227 metara. Nalazi se na oko 70 metara iznad nivoa mora, pa bi otprilike od površine Pacifičkog zaliva do donje tačke mosta bez problema stao ceo soliter sa beogradskog Ušća.

Ili, svaki od dva noseća kabla ima prečnik 92 centimetra. Ta čelična užad koja spajaju i povezuju nosače i tačke na kopnu sadrže 27.572 tanke sajle od čelika čija je ukupna dužina, kada bi se pružili, bila blizu 129.000 kilometara. Zbog svega toga, ali i doživljaja za nezaborav kada se na most kroči nogom ili stane u njegovo podnožje, Golden gejt je, tvrde tamošnji turistički poslenici, najfotografisaniji most na svetu.

Kada hodate mostom imate utisak da ste u oblacima. Visina i pogled na okruženje, zaliv i okolne brežuljke, gledanje udaljenog centra San Franciska, ili malog ostrva sa nekada najbezbednijim zatvorom „Alkatrazom“, jednostavno nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Zbog visine, most je mnogo dana u godini u magli i često je bio suicidni izazov za nesrećne sudbine.

Inače, sam grad San Francisko mostu duguje sve. Dok njega nije bilo da spoji oblast Marin i obalu severne Kalifornije, današnji Frisko, koji važi za jedan od najlepših gradova u svetu, bio je tek malo veće ribarsko naselje. Izgradnja mosta je dovela do prave razvojne eksplozije samog grada. Zato je ovaj zaista veliki most neka vrsta domaće turističke ikone, a za posetioce prava atrakcija za pamćenje.

Izvor: www.blic.rs

• < Prev
• Next >