Moja Lađa

БАБА КАЈ

Nа 132. километру низводно од Београда, у близини Голубачког града дунавски ток надвисује импозантни кречњачки масив чинећи својеврсно предворје Ђердапске регије, белегу ступања у подручје Гвозедних врата. Изузев што је минулих векова служила као инспирација песницима и сликарима, светионик или стратиште за уморне лађаре, стена Баба кај пажњу јавности, све до данас заокупља кроз знатижељу за одгонетањем тајне порекла њеног назива.
Детаљан опис положаја ђердапске хриди дат је у путничким забелешкама из 1893. године: ''Баба кај је усамљена и у врху зашиљена стена, која се изнад воде издиже над површином 18 метара високо. Она ту стоји као предстража дунавске клисуре, као претеча оних многих стена испод и изнад површине, које отежавају пролаз клисуром, стоји као опомена на опасности које одатле почињу" (1).

Исти текст чува и приповест како је "једном неки Маџар одбегао с најлепшом женом из 'арема аге турског, који је заповедао Голупцем; Турчин појури за њима и стигне их на самој обали Дунава; увређени супруг скиде главу отмичару и обеси је неверној жени око врата, па је баци на ову стену и прикова за њу, да је кљују вране и гаврани, да јој орлови живо месо растрзају- Бабо кај се!- повикао је он кад се од стене одмакао- и од тог се доба та стена и назива Баба кај"(2).
Недовољно поуздана, нарочито са аспекта дела приче о баби као прељубници, вероватно у функцији одбране тезе о српском пореклу назива стене, легенда нам ипак даје наговештај могућег правца разматрања значења загонетног појма Баба кај, указујући да се она тако зове од времена Турака. Управо тај траг је назрео проницљиви Феликс Каниц региструјући како, према неком другом тумачењу, име долази од турског: баба- отац и каи- камен (3).

• < Prev
• Next >