Opasnost od istrebljenja ostriga
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: ZANIMLJIVOSTI
- Published on Monday, 24 August 2009 18:55
- Hits: 7116
Nestalo 85 odsto sprudova sa ostrigama u svetu, iako su te školjke od ključne važnosti za život u okeanima. Zbog njihove brze reprodukcije ostrige su smatrane neiscrpnim izvorom hrane.
Prema jednoj studiji u svetu je nestalo 85 odsto sprudova sa ostrigama, iako su te školjke, osim što su jestive, od ključne važnosti za život u okeanima.
Širom sveta, ostrige se već vekovima smatraju za delikates. Pošto se brzo razmnožavaju, lovci na školjke vadili su ih kao da je izvor neiscrpan. Vremenom, količina izvađenih školjki prevazišla je prostu reprodukciju.
Stručnjaci preporučuju niz mera, kao što je stavljanje ostriga na spisak ugroženih vrsta, stavljanje njihovih staništa pod zaštitu, korišćenje njihovih praznih ljuštura za obnavljanje sprudova i podsticanje lovaca da odgajaju ostrige.
"Ostrige su važne jer doprinose ekosistemima u zalivima i ušćima reka. Prečišćavaju vodu i uklanjaju sedimente. Deluju kao inženjeri hidrologije, jer stvaraju staništa za druge organizme," kaže glavni konzervator u Odeljenju za zaštitu prirode na obalama države Virdžinije Beri Truit.
Zaliv Česapik, na obali Atlantika, nekada je bio centar industrije školjki u Americi. Ali preteran ulov, zagađenja i bolesti pobili su u poslednje dve decenije 90 odsto ostriga. Kraj gradića Ojstera, Beri Truit i Bo Lask, predvode projekat obnove njihovih staništa.
Konzrvator Truit ističe da je zaliv Česapik nekada bio centar industrije školjki u Americi i dodaje da na obnovljenom sprudu ostrige rastu jedne preko drugih.
"Male ostrige rastu preko velikih," naglašava Truit.
"Ostrige se vade već stotinama godina, a ljušture su korišćene za gradnju puteva i proizvodnju kalcijuma za farme pilića, umesto da su vraćane u vodu da bi na njima rasle nove školjke," rekao je Truit.
Izgradnja "dvoraca za ostrige"
Pre godinu dana eksperimentalno je započeto korišćenje specijalnih betonskih blokova, takozvanih "dvoraca za ostrige".
Odeljenje za zaštitu prirode sada štiti više od 160 kvadratnih kilometara priobalja, gde obnavlja osnovne karike lanca, močvarno rastinje, alge i ostrige.
Naučnici kažu da će budućnost zavisiti najviše od veštačke izgradnje i adekvatnog čuvanja staništa, takozvane akvakulture.
Profesor Mark Lakenbek, iz Okeanografskog instituta države Virdžinije, kaže da je akvakultura sada odgovorna za najveći deo proizvodnje ostriga u svetu.
"Reč je o tome da su ostrige izložene raznim vrstama stresa: od kvaliteta vode, preko cvetanja algi do visokog procenta sedimenata, pa su neka mesta već potpuno izgubljena," navodi Lakenbek.
Između ostalog, ostrige filtriraju hranljive materije koje inače dovode do cvetanja algi. Ali Lakenbek kaže da je ta njihova sposobnost ograničena, jer toksini pomešani sa hranljivim materijama izazivaju bolesti i smrt ostriga.
"U akvakulturi možemo da biramo veličinu, oblik i rast ostriga. Ove dve školjke pripadaju istoj vrsti," ističe Lakenbek.
Naučnici kažu da će akvakultura na kraju biti odgovorna za sve količine ostriga koje se gaje za ljudsku ishranu.
Veštački sprudovi, pored toga što će obezbeđivati staništa za druge vrste života, štitiće obale od oluja i erozija.