Moja Lađa

Manevrsianje brodom

Да би се могло потпуно управљати бродом, треба познавати природу и величину сила које делују на брод. Те силе испољавају различито дејство на брод, а потичу од различитих извора, као што су: пропелер, кормило, конопи за вез, сидро, ветар, струја и др..

Пропелер је најчешће примењиван бродски пропулзор који ствара поривну силу која покреће брод. Пропелер који се при вожњи напред, гледано у смеру прамца, окреће у смеру казаљке на сату, назива се деснокретни. Ако се пропелер, под истим условима, окреће у супротном смеру од смера окретања казаљке на сату, онда се он назива левокретни пропелер. Оба пропелера, и деснокретни и левокретни, када се окрећу у супротном смеру, дају броду кретање уназад, тј. остварују вожњу крмом.

Пропелер ствара силу порива тако што, при вожљи напред, усисава воду испод брода и потискује назад стварајући разлику притисака испред и иза пропелера. Према томе, струја воде коју ствара пропелер се креће уназад, а брод напред.

За успешно маневрисање бродом неопходно је знати, код једнопропелерских бродова, да ли брод има деснокретни или левокретни пропелер због ефекта избоја крме. На ефекат избоја крме утичу три различите силе: сила отпора воде, сила струје пропелера и сила струје воде по крми брода. Ове три силе делују тако да сила отпора воде ствара избој у једну, а преостале две у супротну страну. Код деснокретног пропелера при вожњи напред ствара се бочна сила отпора воде на пропелеру, усмерена у десну страну, (због разлике у интензитету сила О1<О3, која изазива избој крме у десну страну. Код левокретног пропелера, при вожњи напред, крма избија у леву страну (слика 1. десно). У случају вожње крмом код деснокретног пропелера крма избија у леву страну, а код левокретног у десну, тј. супротно од вожње напред. Овде је врло важно напоменути да овај принцип избоја важи само у почетку завожења напред док брод не поприми вожњу напред. Касније, када је брод радом главних мотора попримио вожњу напред (добио брзину) крма лагано све време избија у леву страну, а прамац у десну код деснокретног пропелера, а код левокретног крма избија лагано у десну, а прамац у леву страну. Ова разлика у избоју крме и прамца у почетном тренутку кретања напред и у каснијој фази вожње напред је последица у доминацији једних сила у односу на друге (сила отпора воде је доминантнија од сила струје пропелера и сила струје воде по крми брода у почетку кретања напред, а касније је обрнута ситуација).

Својство брода да може мењати правац кретања тј. да се може окретати десно и лево, назива се окретљивост брода, и остварује се помоћу кормиларског уређаја. Међутим, кормиларски уређај не служи само за промену правца и за окретање него и да држи брод у одређеном курсу. Лист кормила се налази на крми брода, тачно у његовој уздужници. Кад се лист кормила налази у средини тј. у уздужници брода, струја воде коју ствара пропелер и релативна струја воде која настаје због вожње брода, протиче једнако уз десну и леву страну листа кормила, неузрокујући при том да крма брода избије у леву или у десну страну. У супротном, када се лист кормила отклони у једну страну на њему се ствара сила која окреће прамац у исту страну у коју је отклоњен и лист кормила, а крму у супротну страну (за вожу брода напред). При вожњи крмом, прамац се окреће у супротну страну од оне у коју је отклоњен лист кормила, а крма у исту страну.

За успешно маневрисање бродом неопходно је познавати основна начела маневра и правилно их примењивати у пракси. Због тога је први предуслов за успешно и безбедно маневрисање бродом познавање свих релевантних маневарских особина брода.

Под маневарским особинама брода подразумева се начин на који се брод понаша при извођењу различитих маневара (пристајање, испловљење, окрет и др.) у односу на ветар, морске струје, кормиларење, избој крме, залет и др. Сваки брод поседује специфичне маневарске особине, тј. на себи својствен начин се окреће, зауставља, држи курс, поставља према ветру итд.
Најважније маневарске особине брода су :
1) пречник круга окрета ,
2) временско трајање окрета за 180° (полуокрета),
3) способност заустављања или залет брода,
4) време пребацивања мотора од хода напред на ход крмом,
5) способност кормиларења при вожњи крмом обзиром на избој,
6) утицај ветра на брод када мотор не ради,
7) утицај ветра на кормиларење при вожњи крмом и
8) способност окрета на месту бродова са једним и са два пропелера.
Пречник круга окрета брода се може одредити употребом усидреног чамца, мерењем удаљености брода до маркантног објекта, употребом GPS пријемника и др.
Од Капетан брода се захтева да у потпуности познаје:

- систем унутрашње бродске везе,
- сидрени уређај,
- опрему и уређаје за вез и тегаљ брода,
- број, распоред и могућност спуштања чамаца у воду и
- уређај резервног кормила и начин кормиларења у нужди.

by Dule

• < Prev
• Next >