Moja Lađa

“Cetinje“ potonulo u zaborav

Crna Gora: Od najveće tragedije na moru, kada je potopljen parobrod sa 200 ljudi, prošlo 66 godina. Nikad nijedna vlast nije položila venac niti se setila tih žrtava - kaže ronilac Dragan Gačević.

HERCEG NOVI - Prošlo je od najveće tragedije na moru Crne Gore - potonuća parobroda „Cetinje“ i pogibije 200 ljudi, čitavih 66 godina, i vreme je da konačno kažemo kako niko od predstavnika aktuelne ni prethodnih vlasti nije položio venac na ovom mestu, niti se tih žrtava setio - kaže Novljanin, iskusni instruktor ronjenja Dragan Gačević.

Ovu „plavu grobnicu“ podjednako udaljenu od obala Tivta, Krašića i Bijele, on povremeno obiđe s kolegama iz istraživačkog tima u kome su Tonči Frlan, dr Igor Čikara i Karolj Kovač. U susret novoj godišnjici (10. decembra) od ove tragedije, Gačević ponavlja da „Cetinje“ i njegove žrtve neopravdano tonu u zaborav, a dužni smo im barem sećanje...

Ostaci parobroda „Cetinje“ leže na dubini od 41 metra i nepravilno su razmešteni po muljevitom dnu, tako da se ne može primetiti kompletna forma trupa broda. Nekoliko većih konstruktivnih delova ukazuje, osim na strahoviti učinak esksplozije u kojoj je „Cetinje“ potopljeno, i na jedan neuspeo pokušaj vađenja broda.

U unutrašnjosti, dobro se vide rebra brodske konstrukcije obrasla podvodnim rastinjem. Najlakše je prepoznati dimnjak sa postoljem, do polovine utonuo u mulj, uredno beleži ekipa Dragana Gačevića nakon jedne od ekspedicija na „Cetinje“.

I kao što olupina, prema njihovom svedočenju, lagano ali nepovratno tone u mulj, tako i iz sećanja najstarijih Bokelja neopravdano nestaje neobična i tragična priča o „Cetinju“.

Brod dugačak 30 metara, sa 100 bruto registarskih tona, sagrađen je u Lajtamu, u Engleskoj, 1903. godine. Od 1905. godine, pod imenom „Netuno“, kao vlasništvo Barskog društva održavao je redovnu liniju na Skadarkom jezeru. Njime su putnici i pošta stizali do Virpazara, gde je čekala diližansa i preuzimala poštu za Pristan, današnji Bar.

Na brodu je crnogorski prestolonaslednik Danilo 22. aprila 1913. godine potpisao sporazum sa Esad-pašom o predaji Skadra Crnoj Gori. Iste godine brod je u Prvom balkanskom ratu služio za prevoz ratnog materijala, a bio je i jedno od glavnih prevoznih sredstava preko Skadra i Bojane do Jadranskog mora.

Austrougarska vojska brod je artiljerijom potopila 1916. godine u Bojani, nadomak Skadra., kada je poginulo 16 ljudi. Godinu kasnije, 1917, Austrougari su brod izvadili, popravili i preimenovali u „Pionir“, i koristili ga u vojne svrhe na Skadarskom jezeru. Kraj Prvog svetskog rata „Pionir“ je dočekao delimično oštećen u luci Bar. Tokom 1925. godine, otkupio ga je tadašnji biznismen Lale Zuber-Novaković, a onda ga je, pet godina kasnije, preuređenog prodao kotorskom društvu „Boka“. Brod je tada prilagođen zalivskoj plovidbi i preimenovan u „Cetinje“.

Tokom Drugog svetskog rata, više puta je prelazio iz ruke u ruku, da bi poslednjih ratnih dana obavljao redovni prevoz na liniji Tivat - Đenovići. Na svojoj jutarnjoj vožnji 10. decembra 1944. godine naišao je na zaostalu minu koja ga je u strahovitoj eksploziji raznela i, prema svedočenjima očevidaca, poslala na dno za pet minuta. Preživeli su s teškim povredama kapetan, sedmoro putnika i trojica članova posade.

Prema pisanom svedočenju kapetana Boža Paparele, brod je bio prepun jugoslovenskih vojnika, italijanskih i nemačkih zarobljenika i civila.

U Bokeljskom letopisu 2005. godine, o tragediji broda „Cetinje“ pisao je i Tomislav Grgurević, naglasivši da uzroke potonuća „Cetinja“ treba tražiti u informaciji Mornaričke stanice Boka u kojoj je navedeno da je zaliv očišćen od mina i da je plovidba bezbedna. Nažalost, mina je bilo, a ima ih i danas, uprkos svim akcijama čišćenja.

BROD NA VELIKOJ DUBINI
S OBZIROM na veliku dubinu na kojoj leži „Cetinje“, kao i zbog stalno mutne vode Tivatskog zaliva, za potonuli brod više ništa ne može da se učini. Tim pre je važna ona mera ljudskosti koja bi pokrenula nadležne na simbolično obeležavanje godišnjice ove tragedije. - Naši ronioci su odali poštu i posadi „Zente“, potopljene austrijske podmornice, polažući venac s njihovim sunarodnicima na olupinu, a za „Cetinje“ i njegove žrtve nema pomena - podseća Gačević.

NEUSPELO SPLITSKI „Brodospas“ je u poratnim godinama pokušao da izvadi „Cetinje“, koje je, premda znatno oštećeno, još bilo u jednom komadu. Prilikom vađenja, otkačile su se čelične sajle, povredile dosta ljudi na dizalici, a krhka olupina se prepolovila i još jednom potonula.

Izvor: www.novosti.rs

• < Prev
• Next >