Moja Lađa

Đubre pojelo jezero

Da otpad na Perućcu nije samo ružna slika potvrdile su letos i havarije na zatvaraču agregata hidroelektrane, veliki troškovi i komplikacije u remontima.

Da bi kvar bio otklonjen, nivo jezera je tada bio spušten za 18 metara, a kada je jezero, početkom novembra, opet napunjeno, iz pritoka Drine stiglo je i smeće i sada ga je tri puta više nego letos.

Posle novembarskih poplava, priobalje je ostalo prekriveno smećem, a veći deo onoga što je Lim, desna pritoka Drine pokupio sa divljih deponija stiglo je do Perućca.

Tara i Piva dodale su debla i panjeve, od kojih poneki mere i desetine kubika. Uzalud radnici Hidroelektrane krstare jezerom, vadeći debla u pokušaju da smanje rizik. Ovolika količina otpada ne može doneti ništa dobro.

Mijodrag Čitaković, direktor PD "Drinsko-limske hidroelektrane", kaže da su oštećenja moguća i da su najopasnija debla koja, napunjena vodom potonu i tako dođu do hidromehaničke opreme elektrane. Zato radnici neprestano uklanjaju sve što mogu sa površine jezera, pre nego što potone.

Apeluje se na sve uzvodno, kako bi se očistile i od smeća čuvale pritoke Drine.

"Za svakog pojedinačno, to ne mora biti veliki posao. Dovoljno je sprečiti formiranje divljih deponija i odlagati smeće na odgovarajuće mesto. Mi stalno apelujemo na sve, jer su i Drina i jezero Perućac naša zajednička briga i interes da budu čisti," dodaje direktor Hidroelektrane "Bajina Bašta".

Sve do sada urađeno pokazalo se uzaludnim, kao i nastojanja da se problem rešava na međudržavnom nivou. Ni Crnu Goru, ni Bosnu i Hercegovinu, sudbina Drine kao da još uvek ne zabrinjava.

Potraga za rešenjem

Zato se u Srbiji rešenje traži, i to na tri nivoa. Prvi je završetak izgradnje regionalne deponije, kojom bi bilo rešeno odlaganje otpada Priboja, Prijepolja i Nove Varoši.

Drugi nivo zaštite Drine je upravo na Limu, na granici sa Crnom Gorom, gde bi se, postavljanjem specijalne pontonske brane, zaustavljalo i vadilo smeće koje pristiže.

Reka bi se očistila i konačno postala ono što bi i trebalo da bude - ukras i ponos ovoga kraja, a ne ruglo, kakva je sada.

Najzad, i u čišćenju jezera može se primeniti model sa Dunava. "To je čišćenje specijalnim brodovima, onako kako se u svetu već radi", kaže Branko Stevanović, direktor Sportsko-turističkog centra "Bajina Bašta".

I ne samo da bismo tako očistili jezero, kaže Stevanović, već bi se plastični otpad mogao i reciklirati, pa da se i zaradi.

Uz sve planirano, u Bajinoj Bašti se nadaju da će, ako već nisu imali ove godine, bar naredne imati letnju turističku sezonu.

U Ministarstvu zaštite životne sredine taj problem smatra se jednim od prioriteta, tako da su opravdane nade stanovnika Bajine Bašte da ga neće, kao što i ne mogu, rešavati sami.

Izvor: www.rts.rs

• < Prev
• Next >