Moja Lađa

Labudovi zabelili novosadski Štrand

Vojvodinu naseljava oko 60 parova ovih velikih ptica čija populacija naglo poraste tokom zime.

Novi Sad – Više od stotinu labudova „zabelilo“ je ovih dana najlepšu novosadsku plažu Štrand. Idiličan, skoro zaboravljeni prizor obradovao je i najmlađe i najstarije, koji preko čitavog dana dolaze da vide ove lepotane, bace im mrvice hleba, žito i drugo zrnevlje... Ovo veliko jato labudova uoči božićnih praznika sletelo je na Dunav kod Šodroša, a od prekjuče pomerilo se nizvodno, bliže centru grada.

Labudovi na Štrandu, uverili smo se, ne plaše se ljudi. Prilaze i uzimaju hranu iz ruke. Tek poneki, veliki mužjak povisi ton – šišne, ali je to pre namera da pokaže ko je gazda u jatu, nego da nekoga štipne.

– Odavno labudova nije bilo ovoliko. Zadivljujuće je koliko su pitomi, kao da su pobegli iz nekog zoološkog vrta, gde su živeli s ljudima. Gledao sam ih na Ohridskom jezeru, ali nisam mogao da im se toliko približim – kaže Novosađanin Dragiša Mitrović.

Penzionera Viktora Janića, koji je došao s hlebom u kesi, labudovi su okružili čim se pojavio na Štrandu. Hrani ih, ali nije voljan da sve potroši, jer očekuje da mu stignu unuk i unuka, pa da njima ustupi kesu. Prema statističkim podacima, Vojvodinu naseljava oko 60 parova ovih ptica, a broj im naglo poraste tokom zime, kada dođu labudovi iz severnijih krajeva, poput Finske i Poljske. Pre stotinak godina živeli su na prostoru Podunavlja i Posavine, ali su zbog lova i uništavanja prirodnih staništa nestali. U ove krajeve počeli su da se vraćaju devedesetih.

– Labudovi se tokom zime koncentrišu u veća jata i tada se pojavljuju na mestima bližim čoveku, jer su u potrazi za hranom. Najtipičnije mesto u okolini gde se labudovi mogu naći je Begečka jama, a zimuju i kod susečkog ribnjaka, na Šodrošu i kraj skele Futog–Beočin. Ponekad svrate i do Štranda. Razlog zašto biraju baš ova mesta je jednostavan: uslovi za život su dobri i tu mogu da razvijaju svoju populaciju – objašnjava ornitolog Zavoda za zaštitu prirode Nikola Stojnić.

Pre desetak godina labud je proglašen za prirodnu retkost u Srbiji. Zabranjeno je njegovo ubijanje ili hvatanje, kao i uništavanje prirodnih staništa. Zahvaljujući povećanju broja ribnjaka, bara i ostalih mesta koja nastanjuju, sve ih je više. Smatra se da je u Srbiji najveće zimovalište labudova na Tikvari, u koviljskom ritu, gde boravi između 1.500 i 2.000 primeraka.

Najpoznatiji Isa i Bisa

Najpoznatiji novosadski labudovi su Isa i Bisa, koji leta provode na jezercetu u Dunavskom parku u centru grada. Labudovi su među retkim životinjama koje čitav život ne menjaju partnera, ali je u julu prošle godine Bisa iznenada nestala iz parka, što se u prvi mah protumačilo kao njeno „neverstvo“.

Labudica je, međutim, ubrzo pronađena u Sremskoj Kamenici, gde se nalazi zimovnik privatnog zoološkog vrta Radovana Kokara, koji je pre desetak godina gradu poklonio ovaj ptičji par. Isa i Bisa su sada u zimovniku, a na proleće se vraćaju u Dunavski park.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >