Moja Lađa

Porez na luksuz obuhvatiće sve čamce

Plovila za privrednu delatnost, to jest brodovi za prevoz putnika i robe, kao i splav-restorani i noćni klubovi na vodi oslobođeni nameta. – povišena gradska komunalna taksa za splavove koja će se ubuduće plaćati po kvadratu splava, što može da bude povećanje od 100, čak i 500 odsto.

Porez na luksuz, koji je dosad plaćan za plovila čiji motori imaju više od deset konjskih snaga, ubuduće će dužiti sve čamce. Taj namet, koji je vlada zavela pre dve godine pravdajući ga nuždom punjenja budžeta koji je pojela kriza, ukinut je za mobilne telefone. Gubitak tog prihoda, međutim, teško da će biti nadoknađen proširenjem baze obveznika među vlasnicima čamaca. Oni su već i zbog prethodnog kriterijuma duženja masovno izbegavali da se registruju, za šta im je bila neophodna potvrda o izmirenom porezu, a sada će evidencija u lučkoj kapetaniji sigurno biti još praznija.

U konačnom ishodu, moguće je da će država namaći još manje para nego što je ranije dobijala od čamdžija dok će bezbednost na rekama biti neizvesnija, jer uslov za registraciju čamca je da on bude podvrgnut tehničkom pregledu. Ako na „generalku” ne budu primorani, možda će vlasnici čamaca da se uzdaju u svoje majstorske veštine i tako uštede novac umesto da plovilo, uz honorar, predaju stručnim institucijama.

Ironično, obuhvatanje svih čamaca ovim porezom ispravlja jednu nelogičnost, ali tako što produbljuje opštu čudnovatost zakona. Jedrilice koje se ne bi postidele ni u lukama Azurne obale mogu imati slabije motore od deset konjskih snaga, koliki je ranije bio minimum da bi plovilo bilo oporezovano, pa one nisu bile obavezne da plate, dok su mnoge domaće šiklje, malo bolje od plutajućih konzervi, opremljene jačim mašinama. Ispalo bi da će novim kriterijumom vlada uspeti da zavuče ruku u džep vlasnika istinski luksuznih plovila. Ali, većina njih je registrovana u Delaveru i državama koje brodovima i jahtama ne naplaćuju nikakve takse. Pravo pitanje za Ministarstvo finansija, koje su nezvanično postavljali i stručnjaci iz ustanova zaduženih za reke, jeste zašto se ne oporezuje vrednost plovila umesto snaga motora.

Revolt vlasnika čamaca zbog toga je odmah srozao procenat registracije. Prošle sezone je i u odnosu na prethodnu broj prijava potonuo za dodatnih 30 odsto.

– Već ranije su se ljudi dovijali, registrovali čamce u Pančevu, gde barem nema gradske takse, ili potpuno odustajali od prijavljivanja. Sada može biti samo još gore. Ili se niko neće registrovati, ili ćemo svi početi da primenjujemo trik usavršen prošle godine. Ja tebi, tobože, prodam motor, potpišemo ugovor da sve bude kako zakon traži, a ti na motor bez vozila nemaš nikakvu taksu. Onda registrujem čamac bez motora, za šta takođe nema poreza, i od tebe „pozajmljujem” motor – objašnjava vlasnik jedne beogradske marine.

Jedina primedba pogođenih i stručnih krugova koja je usvojena poslednjim izmenama propisa jeste što su poreza na luksuz oslobođena plovila za privrednu delatnost, to jest brodovi za prevoz putnika i robe, kao i splav-restorani i noćni klubovi na vodi. Neće sve njihove gazde, međutim, osetiti olakšanje pošto je istovremeno povišena gradska komunalna taksa za splavove.

– Ona se ranije obračunavala po tome koliko metara obale je restoran zauzeo i mogla je biti povećana samo u skladu sa porastom cena, što je za prošlu godinu iznosilo malo više od deset odsto. Odsad će se plaćati po kvadratu splava, što može da bude povećanje od 100, čak i 500 odsto. Splav od 450 kvadrata, kakva je većina na beogradskim rekama, po staroj računici morao je da izdvoji 450.000, a ubuduće će davati 1.350.000 dinara. Restoranima na obali su taksu smanjili za trećinu, a nama su je ovako zacepili – kažu u Udruženju vlasnika restorana na vodi „Reka”.

Uprava za vode obrazlaže promenu kriterijuma obračuna time što, kako navode, nikada nije ni imalo logike da se taksa plaća po metru obale.

– Pod tim uslovima, taksa je zavisila od toga da je splav parkiran tako da celom dužinom prati liniju obale ili je prema njoj okrenut samo vrhom. Daleko je pravičnije naplaćivati taksu prema kvadratu. Ovako će nekima ispasti i jeftinije – stav je Uprave za vode.

I oni kojima će ispasti skuplje tek treba da se preračunaju da li će sa ukidanjem poreza i povišenjem gradske takse na kraju proći bolje ili gore. Otežava im i to što već dve godine, otkako je udarila kriza, mušterije kao da su propale u vodu, pa je i prihod manji. Splavari nezvanično pričaju da u poslednje vreme jedini koji mogu sebi da priušte posedovanje kluba na vodi jesu oni koji gubitke mogu pokrivati iz drugih poslova. Približava se i ko zna koliko puta odlagani konkurs za dobijanje mesta na vodi, posle kojeg će opstati samo oni koji budu uredno plaćali sve dažbine. Navodno, grad neće umanjiti sadašnji broj lokacija za splavove, već će ga povećati, ali pitanje je da li će ostati dovoljno rečnih restorana da sva ta mesta popune.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >