Moja Lađa

Ribolovci zameraju manjkavosti Zakona

NOVI SAD -Godinu dana je prošlo od donošenja Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i mogu se oceniti njegovi efekti. Zamerke na Zakon i njegovu primenu imaju i pecaroši i staraoci nad vodama. Posle godinu dana mnoge manjkavosti izašle su na videlo.

I ove godine, rekreativci će za dozvolu izdvojiti ukupno 5000 dinara,  ali  mnogi zameraju što ona važi do kraja kalendarske godine umesto 365 dana od uplate. I dalje je glavna dilema da li pravo na pecanje u celoj zemlji , vredi toliki  novac.

"Ja to volim da ilustrujem primerom, kaže Dušan Jovanović, predsednik ribolovačkog Saveza Vojvodine. Šta dedi iz Kovilja, koji celog života peca na Tikvari i nikada nije , niti će otići i do Novog Sada zbog svog hobija, znači pravo da peca na Drini ili Velikoj Moravi? Zbog čega on da plaća cenu od 5000 dinara? Kao rešenje trebalo bi da se izdaju i posebne dozvole koje bi bile mnogo jeftinije od ove objedinjene.To je samo jedna od manjkavosti ovog Zakona",  kaže Jovanović.

U praksi, Zakon se često ignoriše. Tako, na primer, postoji odredba da se u rekreativnom ribolovu kao živi mamci ne smeju koristiti alohtone vrste ribe, a među njima i babuška, tj. melez. Svi ribolovci znaju da ribolovačke radnje baš ovu vrstu ribe prodaju kao kedere jer je najizdržljivija.

Zakon u praksi prilično "škripi". Sve to ne bi bio problem da ribe ima. Pokrajina ima samo 4 inspektora koji kontrolišu rad staralaca nad vodama od kojih mnogi  nemaju razvijenu čuvarsku mrežu pa je ribokrađa i dalje je rasprostranjena.

Čim ribe nema ni na Dunavu, ni na Kanalu, znači da ima ribokrađe, kaže jedan od "smuđaroša" ispod Temerinskog mosta.

"Nalazili smo ovde prevrnutu ribu kako pliva, što znači da "radi" i struja. Neka dežuraju 24 sata, neka se organizuju malo te službe, da i mi rekreativni pecaroši koji dozvolu kupujemo svake godine imamo šta da pecamo".

Da u očuvanju ribljeg fonda, novi Zakon nije doneo neke pomake slaže se i direktor Ribolovačkog saveza Vojvodine.

"S jedne strane imamo veoma pozitivan propis o povećanju minimalne veličine ulova", kaže Jovanović i dodaje da sa druge, povećana je veličina oka na mreži privrednih ribolovaca kojom će se izlovljavati riba mnogo manje veličine od dozvoljene.

Raspodela novca i odgovornosti između upravljača nad vodama, smatra Jovanović,  takođe je problem. Oni kojima je to primarna delatnost i žive od toga ne mogu da se nose sa javnim preduzećima koje finansira država i koja takođe dobijaju vodu na staranje. Ta preduzeća, klubovima mogu da daju mnogo veće provizije i time da ih privuku, jer ne žive samo od prihoda od dozvola. Pecaroši, s druge strane, kupuju dozvole u mestu boravka i ne ostavljaju novac staraocima voda na kojima pecaju.

"Postoji dosta primera, da čitavi autobusi pecaroša iz Srbije dolaze na bogate vode iz Vojvodine, npr, na Mrtvu Tisu, da pecaju, iako su novac ostavili svojim matičnim udruženjima i ni dinar ne daju direktno onima koje se o toj vodi brinu cele godine", kaže Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

Taj problem bi se rešio kategorizacijom, koja predstoji, smatra Puzović. To znači da će se za najbogatije vode plaćati dodatne dozvole što bi obezbedilo njihov održivi razvoj. Za ribolovce to znači dodatne troškove ako žele da pecaju gde ribe zaista ima, što opet obezvređuje priču o jedinstvenoj dozvoli i vraća nas na početak. Po svemu sudeći , biće još puno posla za zakonodavce.

 {youtubejw}aNRbjm0TNdw{/youtubejw}

Izvor: www.rtv.rs 

• < Prev
• Next >