Zvučne barijere spas od buke sa splavova na Savi
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Thursday, 21 April 2011 06:33
- Hits: 3042
 |
BEOGRAD - Ovog leta trebalo bi da budu postavljeni prvi zidovi - zvučne barijere u blizini splavova kako bi bila smanjena buka koja dolazi s njih. |
Od juna do oktobra najviše prijava građana koji se žale na glasnu muziku sa splavova dolazi iz novobeogradskih blokova 70, 44 i 45, kao i sa Čukarice, gde se građani žale na buku iz kafića koji se nalaze na makiškoj strani Ade Ciganlije.
Elaborat ETF-a predlaže tri mere za smanjene buke: kontrolu nivoa zvuka propisivanjem minimalnih tehničkih uslova za izgradnju splavova i postavljanje zvučnih barijera.
- Studija je pokazala da je na pojedinim splavovima izmerena jačina muzike od 120 decibela, a to je kao da neko drži koncert na otvorenom. Mi svakako moramo pojačati inspekcijski nadzor. Takođe ćemo morati da vodimo računa da dozvolu za rad dobijaju splavovi koji ispunjavaju tehničke uslove jer su splavovi praktično otvoreni i ništa ne sprečava širenje buke s njih. Postavljanje zvučnih barijera neće imati efekta ako ne ispunimo prva dva kriterijuma - objašnjava Budimirović. Uz sve to, dodaje on, te barijere moraju biti i određene veličine.
- Da bi se sprečilo širenje zvuka, zvučne barijere moraju da budu određene širine i visine, a elaborat preporučuje da budu između četiri metra i 10 metara. Uz to, moramo da osmislimo kako da se uklope i u ambijentalnu celinu da, ipak, toliki zidovi ne odudaraju od okoline. Nadam se da ćemo uspeti da ove godine uradimo pilot projekat. Od rezultata bi zavisilo da li bismo i gde sve postavljali ovakve zidove - kaže Budimirović.
Materijal od kojeg se izrađuje barijera, kako se navodi u elaboratu, treba da ima dovoljno veliku izolacionu moć da bi se minimizirao uticaj zvuka. Dragana Šumarac Pavlović sa ETF-a kaže da bi ove barijere bile slične onima koje se postavljaju pored autoputa.
- Problem je što splavovi nemaju nikakvu zvučnu izolaciju i to su, praktično, bine na vodi. Zatim, od buke sa splavova su ugroženi i objekti koji nisu u njihovoj blizini. Tako smo, na primer, ustanovili da je na četvrtom spratu stambene zgrade udaljene oko 1.200 metara od splava nivo buke viši nego na udaljenosti od samo 250 metara, ali na tlu - objašnjava Šumarac Pavlović.
Najveći efekat zvučne barijere imaju ako se postave u blizini izvora buke, odnosno splava, ili u blizini objekta koji je ugrožen, odnosno zgrade. Takođe, pošto se zvuk umnogome širi preko reke moguće je napraviti i da one plutaju na vodi.
- Naša ideja je da se osmisli da te barijere i u vizuelnom smislu nešto predstavljaju, da služe kao reklamni panoi ili da imaju neku drugu funkciju, da se, u svakom slučaju, uklope u okolinu - kaže Dragana Šumarac Pavlović
Izvor: www.blic.rs