Moja Lađa

Otpad iz kanalizacije i olupine u Savi

SREMSKA MITROVICA, ŠABAC, BEOGRAD - Olupine brodova i splavova u reci, ispuštanje otpadnih voda iz gradskih kanalizacija i stotine divljih deponija zagađuju vodu Save. Jedina korist od posrnulih fabrika koje se nalaze u blizini ove reke kao što su „Zorka”, „Matroz”, „Mitros” jeste to što se iz njih odavno ne ispuštaju otrovne materije.

Iako epidemiološke službe u Šapcu i Sremskoj Mitrovici kupačima na Savi svakog leta upućuju apel da u reci postoje toksične materije i da je posle kupanja tuširanje obavezno zaljubljenici u reku na to nehaju.
- Jedina korist od uništene mitrovačke industrije i prestanka rada velikih giganata poput „Matroza” i „Mitrosa” jeste čista Sava kod Sremske Mitrovice. Ranije je na ovom mestu bila katastrofa. „Matroz” je jedne godine ispustio kiselinu i nekoliko tona ribe je uginulo, pa je fabrika morala „Vodama Vojvodine” da plati odštetu - priča savski alas Nebojša Babić.

 

Najveći problem svih sremskih opština, izuzev Pećinaca, jeste nepostojanje prečistača fekalnih voda, dok ga Rumljani imaju, ali, kako tvrde u komunalnoj inspekciji, nije u funkciji. Pošto njegova nabavka iziskuje velika finansijska sredstva nema ga ni Sremska Mitrovica, pa glavni gradski kanalizacioni odvod ide direktno u Savu. Po rečima Marije Novaković, republičkog vodoprivrednog inspektora za Sremski okrug, već nekoliko godina u pritoci Save, reci Bosut, koja dužinom od 160 kilometara prolazi kroz Hrvatsku, a 37 kilometara kroz Srem, dešava se pomor nekoliko tona bele ribe. Uzrok pomora u letnjim mesecima nije zagađenje, već prirodna pojava nedostatka kiseonika.

Industrijski kanal
- JVP „Vodama Vojvodine” izdala sam rešenje koje je izvršno sa stalnim rokom, za uklanjanje sočivice. Na Bosutu ogroman problem po biljni i životinjski svet predstavlja postojanje industrijskog kanala dužine 400 metara, koji se uliva u meliorativni kanal od jednog kilometra. Radi se o veoma zagađenom kanalu u koji šidska uljara „Viktoriaoil” izbacuje otpadne vode, usled čega je površina kanala jako zauljena sa debelom uljnom skramom - kaže Novaković.
Po tvrđenju stručnjaka iz Zavoda za javno zdravlje u Sremskoj Mitrovici gde se redovno vrši hemijsko-bakteriološka analiza savske vode, pogotovo u toku kupališne sezone, u poslednjih nekoliko godina nije pronađeno prisustvo toksičnih materija. Kupačima ipak svakog leta stiže apel da je zbog prisustva određenih patogenih bakterija, tuširanje nakon izlaska iz vode obavezno.
Kod Šapca se u Savu u blizini Fabrike belih limova uliva gradska kanalizacija. Sve fekalne i otpadne vode iz grada idu u nju. Prečišćivač otpadnih voda je nedovoljan da spreči i dolazak fekalnih i drugih bakterija u reku pa je zbog toga grad konkurisao za projekat Fabrike otpadnih voda kod evropske Agencije za rekonstrukciju i razvoj.
Šabačka „Mlekara” je drugi veliki zagađivač reke Save. Ona je u aprilu ove godine kažnjena i novčanom kaznom od Privrednog suda u Valjevu jer ne poseduju potrebnu dokumentaciju koja je neophodna za ispuštanje otpada u kanal koji se direktno uliva u Savu. U vodoprivrednoj inspekciji kažu da je reka relativno čista i da otpad iz „Mlekare” ne ugrožava Savu, jer je reč o prehrambenoj industriji koja nema otrovnih supstanci u proizvodnji. Isprane cisterne mleka i surutka ne mogu da je ugroze.
Međutim, žitelji vikend naselja pored Save negoduju zbog ovoga i tvrde da je „Mlekara” veliki zagađivač i da nesnosni smrad koji se širi najčešće u noćnim satima, kada „Mlekara” ispušta svoj otpad iz cevi u kanal, zagorčava život mnogim Šapčanima.
U blizini kanala je prošlog leta bila i divlja deponija na kojoj su se pored raznog otpada mogle videti i uginule životinje.

Naftna mrlja
U vodoprivrednoj inspekciji kažu da je jedan od najvećih zagađivača bila „Zorka” koja sada ne radi, jer su otpadne vode iz pogona išle u Savu.
Pecaroš Bora Mrvić kaže da je 20 godina sa štapom na Savi i da najčešće peca uzvodno na nekoliko kilometara od gradske plaže.
- Divlje deponije se mogu videti u neposrednoj blizini obale. Nekada sam viđao kakao rekom pliva uginula stoka koju su seljaci umesto da zakopaju, bacali u reku, ko zna gde i kad. Velikih uginuća ribe nije bilo, što znači da nije bilo velikog opasnog otpada. Nedavno sam video veliku masnu mrlju, što govori da je neko ispustio naftu u Savu i to veće količine - kaže Bora Mrvić.
Za čišćenje divljih deponija na Savi niko nije nadležan, jer JKP „Stari grad” brine o čistoći gradskih i prigradskih naselja, a divlje deponije se ne nalaze u krugu njihove nadležnosti. Pored reke Save su i njive na kojima seljaci uzgajaju povrće. Međutim, tretiranje herbicidima i pesticidima i te kako šteti i čistoći reke koja je u blizini tih njiva. Iako svakog leta epidemiološka služba Regionalnog zavoda za javno zdravlje upozorava građane da se na kupalištu kod starog grada u letnjim mesecima uzdrže od kupanja na Savi zbog prisustvo bakterija koje je čine rizičnom za zdravlje, veliki broj Šapčana ignoriše ova upozorenja i kupaju se na reci. Voda se uzorkuje početkom kupališne sezone i uvek stoje istaknuti natpisi da se posle svakog kupanja kupači obavezno istuširaju.
Kad se siđe sa tramvajskog mosta u Beogradu i krene levom obalom Save ka Adi Ciganliji, pogled prvo zastane na zarđalim olupinama brodova i đubretu koje ih okružuje. Na novobeogradskoj strani ništa bolja slika. Oko splavova gomila smeća, a samo nekoliko metara dalje iz vode vire delovi potopljene barže i nedavno potonulog splava. Savska obala najugroženija je s desne strane u blizini autobuske stanice, gde se oko decenijama starih olupina gomila smeće.
Za ove probleme, na Savi, nadležna su mnoga preduzeća, međutim, u praksi o stanju na obalama niko ne brine. Javno vodoprivredno preduzeće „Beogradvode” sa 130 zaposlenih, osnovano pre osam meseci, nadležno je samo za desnu obalu Save, ali čistoća priobalja još nije u njihovoj nadležnosti.
- Prema Zakonu o glavnom gradu, „Beogradvode” imaju sve nadležnosti, ali to je u suprotnosti sa važećim Zakonom o vodama. Kad se donese novi zakon, situacija će biti drugačija - kaže Zoran Cekić, direktor Vodoprivrednog centra Save i Dunava u JVP „Srbijavode”.
Cekić dodaje da je bilo nekoliko inicijativa da se reše problemi na beogradskom priobalju. Međutim, one su stigle samo do donošenja Plana za postavljanje plovnih objekata, koji predviđa i dva mesta na Savi i Dunavu, gde bi se odvozile olupine.
I dok preduzeća ne podele nadležnosti red na reci treba da kontrolišu komunalni inspektori.
- Gradski inspektori nekoliko puta nedeljno obilaze priobalje. Nekad izreknu po nekoliko kazni, a nekad ni jednu - priča Miodrag Stojanović, zamenik sekretara za inspekcijske poslove. Prema njegovim rečima, vlasnici su u obavezi da po nalogu inspektora uklone plovni objekat ako nije postavljen po propisima. Ukoliko to ne učini, učiniće inspekcija.
- Plan za postavljanje plovnih objekata na beogradskim obalama, predviđa „groblja za olupine”, međutim, on još nije zaživeo - objašnjava Stojanović i dodaje da nema nijedne firme koja bi mogla da iseče velike gvozdene konstrukcije brodova na delove. 

Kazne za bacanje smeća
Za bacanje smeća u reku, kazne se kreću od 2.500 dinara za fizička lica do 10.000 dinara za preduzetnike i pravna lica. Splavovi-restorani moraju imati i kontejnere za čvrst otpad, kao i tankere za fekalije. Ukoliko to ne obezbede njihove vlasnike čekaju kazne koje mogu dostići i pola miliona dinara.

Studenti iz Evrope čiste savski kanal
Svakog leta u Specijalnom rezervatu prirode Bara Zasavica, savskoj poplavnoj dolini, 15 studenata skauta iz cele Evrope, u okviru Međunarodnog ekološkog kampa, čisti rezervat od smeća. Kako naglašava upravnik Slobodan Simić, poseban problem predstavljaju rasute divlje deponije sa kesama i PET ambalažom, koje stvaraju turisti, pecaroši i žitelji okolnih sela.

 

• < Prev
• Next >