Ilegalne šljunkare i deponije ugrožavaju Južnu Moravu
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Wednesday, 17 June 2009 15:28
- Hits: 2491
Otpadne vode iz kanalizacije i industrije, divlje deponije na kojima završavaju čak i medicinski i otpad iz klanica, najveći su zagađivači Južne Morave. U toku dugom 264 kilometra, ova reka je najzagađenija na delu od Bujanovca do Vladičinog Hana. Južnu Moravu posebno ugrožava i ilegalno iskopavanje peska i šljunka, zbog čega je korito u nekim delovima produbljeno i za desetak metara.Pedesetak kilometara obale od Bujanovca do Vladičinog Hana pretvoreno je u pravo smetlište. Nesavesni meštani na obale bacaju islužene kućne aparate, šut sa gradilišta, a rekom plivaju leševi životinja, plastične kese, automobilske gume, pa čak i medicinski otpad poput špriceva i zavoja, piše "Blic".
Zeleni ekološki pokret godinama je pokušavao da zajedno sa lokalnim vlastima pokrene akciju rešavanja jednog od najtežih ekoloških problema, ali u proteklih nekoliko decenija nije organizovana nijedna veća akcija čišćenja rečnog korita i zagađenih obala Južne Morave.
- Nekada smo kao deca pili vodu iz Južne Morave, koju sada u velikom luku zaobilaze ne samo kupači, već i sportski ribolovci. Rečno korito i obale ove reke danas, nažalost, najviše liče na veliki kolektor raznoraznog otpada i prljavštine. Najgore je od mosta kod Zlatokopa prema Mazaraću. Sve do Vladičinog Hana ima na desetine divljih deponija. Južnu Moravu i dalje najviše zagađuju industrijski pogoni, ali i Vranjska reka, u koju se uliva gradska kanalizacija. Nedopustivo je da se zbog nemarnosti i neodgovornosti mnogih nesavesnih građana priroda na ovakav način degradira. Pojedini klaničari životinjski otpad bacaju pored Južne Morave i takve nelegalne deponije klaničnog otpada veliki su izvor zaraze. U borbi protiv ovog zla veliku ulogu mogu da imaju komunalni inspektori. Neophodno je da se uvedu dežurstva, ali i da građani pomažu komunalnim inspektorima - kaže predsednik Zelenog ekološkog pokreta Slobodan Denčić.
Osim što zagađuje reku i okolinu, otpad nekad može da bude opasan po ljude. Pošto nivo Južne Morave leti drastično padne, pa reka gotovo na celom toku može da se pregazi, razbijeno staklo i žica koja često završi u koritu često dovodi do povreda.
Pošto poslednjih godina industrija ne radi punim kapacitetima, voda je unekoliko čistija, ali zbog nekontrolisanih izliva kanalizacije, voda u Južnoj Moravi nije prve A klase, naročito u gradskom području. Niko pouzdano ne zna kakav je kvalitet vode, jer se ne pamti kada su poslednji put urađene bakteriološke i fizičko-hemijske analize vode u rečnom koritu.
Retke akcije čišćenja rečne obale i korita uz obalu sprovode riboplovci, naročito kada treba da se uredi takmičarska trasa. Jedan od najvećih problema za pecaroše, ali i živi svet u reci, je nelegalno iskopavanje peska i šljunka.
- Zbog nekontrolisanog vađenja peska i šljunka između Bujanovca i Vladičinog Hana korito reke sada je dublje čak za desetak metara. Ugroženi su ostali vodotokovi, prilazni putevi. Zbog divljih bagerista s pravom negoduju pecaroši, jer bageri i druge mašine mute vodu i produbljuju reku. Kada ribolovci bace prehranu za namamljivanje ribe, bageri sa dna počnu da vade i mulj koji pada na hranu. Mada je uredbom Vlade Srbije do daljnjeg zabranjena eksploatacija peska i šljunka iz korita Južne Morave, divlji bageristi noću pune i po nekoliko kamiona - kaže predsednik opštinske organizacije sportskih ribolovaca u Vranju Srdjan Rajković.