Moja Lađa

Čamci – taoci Čukaričkog rukavca

Zbog otpada i blata koje Topčiderka kod Ade donosi u Savu, kao i niskog vodostaja, vlasnici oko 700 plovila nerado se iskrcavaju iz marine jer im preti opasnost da se nasukaju nasred reke.

Rade Ječinac, penzioner i rečni vuk sa četvorodecenijskim čamdžijskim stažom, otisnuo se juče oko 10.30 sati iz marine u Čukaričkom rukavcu na Savu. Namera mu je bila da svojeručno pravljenim čamcem doplovi Dunavom do Pančeva, pa da se priključi regati na Tamišu do Opova, koja počinje danas. To je „u najavi” trebalo da bude višednevni put kroz tri reke. A već posle nepunog kilometra bilo je neizvesno da li će se nastaviti.

Pola sata kasnije, reporterski tandem „Politike” na istom mestu – rukavcu na početku Ade Ciganlije – zaplovio je da bi ispitao problem mulja koji Topčiderka ovde donosi, ulivajući se u Savu. I spazio Ječinčev čamac blokiran u mulju, nedaleko od novoizgrađenog mosta. Dograbio je Ječinac veslo, „probadao” njime vodu da utvrdi visinu rastresitih podvodnih naslaga i da proba da se odgurne. Ko za baksuz, ukopavalo se i u blato. I – ni makac. U pokušaju izvlačenja „žrtve”, umalo i sami ne zaglibismo.

U pomoć je dvadesetak minuta kasnije pritekao poznanik koji je sa prijateljem do Radetovog čamca doplovio „šikljom”, ribarskom barkom dužine oko pet metara, kojoj plitki gaz omogućava prohodnost jer joj dno ne dotiče naslage mulja. Posada „šiklje”, opremljena jakim motorom, privezala je zatočeno plovilo i odvukla ga dalje, pa je Ječinac nastavio put prema Pančevu.

Za 30 godina, koliko postoji problem mulja u rukavcu, priča o tome ispričana je puno puta. Njen sažetak je sledeći: dok se ne ulije u Savu, voda iz Topčiderke prolazi kroz rakovičku industrijsku zonu. Tamošnjim fabrikama ova rečica služi kao kontejner za otpatke. Mulj, u kojem ima i otrovnih materija, često dostigne četiri ili pet metara visine pre nego što se na ušću izruči. Kada visoke vrućine isuše reku i spuste vodostaj – baš kao ovih dana – plovna površina približi se sprudovima sačinjenim od blata i otpada u koje se plovila lako zapetljaju, uz moguću kolateralnu štetu, poput havarije motora koji se „napio” prljave vode.

I pogledom sa obale na vodu u rukavcu uočljive su naslage smeća, zbog kojeg 700 ovde usidrenih brodova miruje. I zbog kojeg je članovima tri veslačka i jednog kajakaškog kluba, kao i učenicima srednje brodarske škole koji ovde imaju blok nastavu, otežan posao. I zbog kojeg vlasnici plovila negoduju jer plaćaju skupe takse i registracije, a ne mogu da mrdnu dalje od rukavca. A kada velelepni most na Adi bude otvoren za vozila, svako ko bude prelazio preko novog simbola Beograda moći će da baci pogled na muljevito ruglo. U međuvremenu, aktuelni vreli talas dodatno će srozati vodostaj... Moglo bi se dogoditi da se Rade Ječinac još teže vrati u svoj čukarički zaton, nego što je juče iz njega isplovio.

Najmanje 120.000 kubika mulja

Procene stručnjaka iz JVP „Beogradvode” kazuju da se u Čukaričkom rukavcu nalazi oko 120.000 kubika mulja, nanosa i otpada. Zato su iz Gradskog zavoda za javno zdravlje svojevremeno upozoravali da voda iz rukavca nije ni za piće ni za kupanje.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >