Moja Lađa

Korali bi mogli izgladneti zbog visokog CO2

Korali bi mogli izgladneti zbog visokog CO2

Kako ljudske aktivnosti ispuštaju sve više i više ugljenika u atmosferu, pojavila se nova pretnja za svetske koralne grebene – izgladnjivanje.

Australski naučnici su otkrili da su simbiotske alge – znane kao zooksantele – koje koralima dostavljaju 99 posto hrane, dezorjentisane zbog visokog nivoa ugljenika i povećane kiselosti mora.

Rezultat bi mogao biti smanjena aktivnost u koralima, njihova sve veća ranjivost prema izbeljivanju, bolestima i ostalim uticajima, izjavile su PhD istraživači Alicia Crawčey, dr Sophie Dove i njihove kolege, nakon izvršenih istraživanja na istraživačkoj stanici na ostrvu  Orpheus na Velikom koralnom grebenu.

Izlažući alge prema mogućim nivoima  CO2 ako svet ne uspe ograničiti emisije ugljenika, istraživači su otkrili da se proizvodnja ključnog enzima koji štiti simbiotske alge od sunčevog svetla prepolovio na pola.

´Ovaj enzim štiti zooksatele od štetne insolacije dok vrši fotosintezu i proizvodi energiju za korale,´ objašnjava Alicia.

Ako alge ne proizvedu dovoljno tih enzima tada prevelika svetlost uzrokuje oksidativni stres, koji smanjuje njihovu sposobnost pretvaranja svetla u hranu za korale.´

´Ako ti efekti potraju neko vreme, koral zapravo može izbaciti zooksatelu, koja postaje uzrok izbeljivanja. Ako dovoljno brzo ne oporave svoje simbiotske alge, korali počinju umirati od gladi.´

Istraživači tvrde da je taj efekt nezavisann od globalnog zagrevanja, već je primarno uzrokovan povećanim emisijama CO2 u atmosferi zbog korišćenja fosilnih goriva, a povećana kiselost okeana neposredni je rezultat tog procesa.

´Naša istraživanja sugerišu da kiselost okeana može predstavljati dvostruku opasnost za korale – sa jedne strane poremeti će se  proces kojim se formiraju njihovi kredasti kosturi – osteoporoza grebena – a sa druge, kiselost će redukovati hranjenje korala pomoću njihovih zooksantela,´ objašnjava dr. Sophia Dove.

Ovaj kombinovani efeakt još će više pogoršati uticaj globalnog zagrevanja na svetske koraljne grebene i 500 miliona ljudi koji zavise od njh, čineći koralne ekosisteme ranjivijima na oksidaciju pri nižim temperaturama.

´To je još jedan razlog za redukovanje emisije CO2,´ kaže Alicia. ´Naše istraživanje sugeriše da bi moglo biti neke koristi za zooksantele pri manjim emisijama ugljenika – ali ne pod sadašnjom nivoom ugljen dioksida koji ispuštamo u atmosferu.´

´Važno je imati na umu da ovaj enzim predstavlja samo jednu promenu u koralnom organizmu zbog viška CO2. Sigurno postoje i druge promene koje nismo istraživali,´ objasnila je gospođa Crawley.

´A to je dodatni razlog da svetski lideri deluju odmah na zaustavljanju klimatskih promena. Budućnost naših koralnih grebena zavisi od njh.´

Njihov članak "The effect of ocean acidification on symbiont photorespiration and productivity in Acropora Formosa" objavljen je online, Global Change Biology http://www3.interscience.wiley.com/journal/122314657/abstract

Više informacija:
Alicia Crawley, COECRS i UQ, ph +61 (0)7 3365 7262 or +61 (0)438 259 295
Dr Sophie Dove, COECRS i UQ, ph +61 (0)7 3365 7229 or +61 (0)413 789 094
Jenny Lappin, CoECRS, 07 4781 4222
Jan King, UQ Communications Manager, +61 (0)7 3365 1120

• < Prev
• Next >