"Zlatna ikra" tone u bescenje
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Monday, 26 January 2009 10:00
- Hits: 4189
Zlatna ikra tone u bescenje
CRN je najkvalitetniji kavijar „beluga“, a ništa svetlija nije ni situacija u kojoj se našao Stanko Birucić Čokoj (60). Vlasnik firme „Feniks“ iz Kusjaka kod Negotina, registrovane za proizvodnju riblje mlađi, odnosno moruna i jesetri. I - kavijara. Čokoj ima međunarodne sertifikate za ovaj posao, radi prema ISO standardima, ali i pored svega sada se davi u najopasnijem poslovnom viru!Na samoj obali Dunava, pola kilometra udaljeno od brane Hidroelektrane „Đerdap 2“, Birucić je pre desetak godina izgradio pokriveno mrestilište površine 600 metara kvadratnih. Nabavio je i svu potrebnu opremu (i ribe), ukupno uložio 300.000 evra. Vreme sadašnje: bazeni uzgajališta su postali tesni za oko 2.000 moruna, odnosno jesetri. Teške ribe već po petnaestak i više kilograma. Što su veće, to, normalno, više jedu. Alave su, takva im sorta. Šta sa njima?
BANKROT
SAD mi dođe da ih sve pustim u reku, neka idu u Crno more, a ja da lepo idem u... bankrot - rezignirano govori Stanko. Umoran čovek. Struju plaća 500 evra mesečno, dva radnika po 500, svaka riba pojede po najmanje kilogram hrane dnevno, a Čokoja već mrzi da razmišlja koliko je to u novcu.
U mrestilište, odnosno uzgajalište dotiče dunavska i bunarska voda. Problem je što zemlje Evropske unije ne smeju da uvoze ribu iz zemalja koje nisu članice EU. Kupaca, vrlo zainteresovanih, ima, posebno u Italiji. Jedan je baš uporan u pokušajima da nadmudri administraciju Unije, ali još ništa nije smislio. Interesuje ga uvoz žive morune.
Stanko je od 2002, pa do pre dve godine, izvozio kavijar u SAD. Onda je moruna proglašena zaštićenom vrstom, preti joj izumiranje baš zbog nekontrolisanog izlova, a sve zbog kavijara. Birucić bi nesmetano mogao da izvozi kavijar samo od moruna i jesetri koje uzgaja u tovilištu. Ali, potrebno je još godinu-dve da bi ove ribe dostigle zrelost, da imaju dragocena i skupocena jajašca (ikru).
Čokoj nije finansijski u stanju da premosti period do - kavijara. Uzgred rečeno, kilogram „beluge“ kavijara košta od 1.500 do 2.000 dolara! Najveći izvoznici kavijara su Iran i Rusija, a u SAD se dobija
SAD mi dođe da ih sve pustim u reku, neka idu u Crno more, a ja da lepo idem u... bankrot - rezignirano govori Stanko. Umoran čovek. Struju plaća 500 evra mesečno, dva radnika po 500, svaka riba pojede po najmanje kilogram hrane dnevno, a Čokoja već mrzi da razmišlja koliko je to u novcu.
U mrestilište, odnosno uzgajalište dotiče dunavska i bunarska voda. Problem je što zemlje Evropske unije ne smeju da uvoze ribu iz zemalja koje nisu članice EU. Kupaca, vrlo zainteresovanih, ima, posebno u Italiji. Jedan je baš uporan u pokušajima da nadmudri administraciju Unije, ali još ništa nije smislio. Interesuje ga uvoz žive morune.
Stanko je od 2002, pa do pre dve godine, izvozio kavijar u SAD. Onda je moruna proglašena zaštićenom vrstom, preti joj izumiranje baš zbog nekontrolisanog izlova, a sve zbog kavijara. Birucić bi nesmetano mogao da izvozi kavijar samo od moruna i jesetri koje uzgaja u tovilištu. Ali, potrebno je još godinu-dve da bi ove ribe dostigle zrelost, da imaju dragocena i skupocena jajašca (ikru).
Čokoj nije finansijski u stanju da premosti period do - kavijara. Uzgred rečeno, kilogram „beluge“ kavijara košta od 1.500 do 2.000 dolara! Najveći izvoznici kavijara su Iran i Rusija, a u SAD se dobija
baš kao što i Stanko pokušava - od moruna odgajenih u bazenima.
- Žalosno je, prinuđen sam da morune i jesetre prodajem kao meso - govori Birucić. - Već su u ponudi kafana „Plaža“ i „Tekijanka“ u Kladovu i „Mika alas“ na starom obrenovačkom drumu kod Beograda. Dobijam 10 evra za kilogram. Ministarstvo za poljoprivredu je ostalo gluvo na moje vapaje, a Srbija je mogla i dobro da zaradi i dobije na ugledu...
KAFA
STANKO je učestvovao već nekoliko godina na tenderima za dobijanje prava na izdavanje ribolovačkih dozvola na 15 kilometara dugom toku Dunava od Kusjaka do tromeđe, granica Srbije, Rumunije i Bugarske. Novcem od izdavanja dozvola pokrio bi sa 20-30 odsto troškove uzgoja moruna. Ministarstvo je vrlo dobro upoznato šta Birucić godinama radi i šta bi ukupna ekonomija dobila kada bi došlo vreme kavijara. Ali...
Na tenderu, koji je ranije obezbeđivao prava izdavanja dozvola na godinu dana, redovno su pobeđivale „Srbijašume“, duž celog toka Dunava. Na poslednjem tenderu, prošle godine, sada višegodišnja prava izdavanja ribolovačkih dozvola, dobila je, pored „Srbijašuma“ i, verovali ili ne - „Grand kafa“! Podelili su teritoriju.
- Kakve blage veze ima „Grand kafa“ sa pecanjem?! - i dalje je zaprepašćen Birucić. - Znam samo da su velike pare u pitanju i da je, najverovatnije, reč o „prijateljskim“ dogovorima. Ja sam sam, daleko od Beograda, nemoćan da se borim sa krupnijim ribama. A „Grand kafa“ ima veze sa Dunavom samo zato što ne može da se kuva bez vode.
Zastao je Stanko i u betoniranju jezera, nedaleko od mrestilišta, koje bi bilo površine jedan hektar i gde bi sam nudio pecarošima mogućnost ulova (i to naplaćivao).
- Moruna, ugrožena riba, šta bi to značilo za ugled naše zemlje kada bih pustio nekoliko stotina već krupnih komada u Dunav, da slobodno odu u Crno more - menja smer razgovora Čokoj.- To bih uradio kada bih dobio pravo na izdavanje dozvola na ovih petnaestak kilometara toka Dunava.
Stanko bi ovim gestom oslobodio i prostor u uzgajalištu. Jer, moruna može da dostigne i 350 kilograma, a jesetra 80. Od novca za pecaroške dozvole nekako bi se namaklo za ishranu riba. I, sačekao bi se kavijar. Najgore rešenje je prodati ribu kao meso. Neko iznuđeno rešenje bilo bi kada bi, uz neku kompenzaciju, Birucić prepustio mrestilište, uzgajalište i svu ribu „Srbijašumama“.
- Moram da stanem, da se odmorim, pa makar zbog toga morao da pustim u Dunav polovinu ribe - uzdiše Stanko. - Da li je moguće da niko u ovoj zemlji nema sluha za moje pokušaje?! Pa, zarada je nadohvat ruke!
Ako Stanko Birucić Čokoj pusti ribe u Dunav, vratiće se one u vreme mrešćenja na isto ovo mesto. Neće smeti da ih lovi, moći će samo da ih pozdravi.
MIT
FENIKS je mitska ptica koja se diže iz pepela, podsećamo Birucića, a nije riba. Zašto je firmu nazvao „Feniks“?
- Znam ja šta su mitske ptice, a šta su mitske ribe - odgovara Čokoj. - Nemojte i vi da mi stajete na muku. Ko zna zašto, tako sam nazvao preduzeće onih godina, „Feniks“.
- Žalosno je, prinuđen sam da morune i jesetre prodajem kao meso - govori Birucić. - Već su u ponudi kafana „Plaža“ i „Tekijanka“ u Kladovu i „Mika alas“ na starom obrenovačkom drumu kod Beograda. Dobijam 10 evra za kilogram. Ministarstvo za poljoprivredu je ostalo gluvo na moje vapaje, a Srbija je mogla i dobro da zaradi i dobije na ugledu...
KAFA
STANKO je učestvovao već nekoliko godina na tenderima za dobijanje prava na izdavanje ribolovačkih dozvola na 15 kilometara dugom toku Dunava od Kusjaka do tromeđe, granica Srbije, Rumunije i Bugarske. Novcem od izdavanja dozvola pokrio bi sa 20-30 odsto troškove uzgoja moruna. Ministarstvo je vrlo dobro upoznato šta Birucić godinama radi i šta bi ukupna ekonomija dobila kada bi došlo vreme kavijara. Ali...
Na tenderu, koji je ranije obezbeđivao prava izdavanja dozvola na godinu dana, redovno su pobeđivale „Srbijašume“, duž celog toka Dunava. Na poslednjem tenderu, prošle godine, sada višegodišnja prava izdavanja ribolovačkih dozvola, dobila je, pored „Srbijašuma“ i, verovali ili ne - „Grand kafa“! Podelili su teritoriju.
- Kakve blage veze ima „Grand kafa“ sa pecanjem?! - i dalje je zaprepašćen Birucić. - Znam samo da su velike pare u pitanju i da je, najverovatnije, reč o „prijateljskim“ dogovorima. Ja sam sam, daleko od Beograda, nemoćan da se borim sa krupnijim ribama. A „Grand kafa“ ima veze sa Dunavom samo zato što ne može da se kuva bez vode.
Zastao je Stanko i u betoniranju jezera, nedaleko od mrestilišta, koje bi bilo površine jedan hektar i gde bi sam nudio pecarošima mogućnost ulova (i to naplaćivao).
- Moruna, ugrožena riba, šta bi to značilo za ugled naše zemlje kada bih pustio nekoliko stotina već krupnih komada u Dunav, da slobodno odu u Crno more - menja smer razgovora Čokoj.- To bih uradio kada bih dobio pravo na izdavanje dozvola na ovih petnaestak kilometara toka Dunava.
Stanko bi ovim gestom oslobodio i prostor u uzgajalištu. Jer, moruna može da dostigne i 350 kilograma, a jesetra 80. Od novca za pecaroške dozvole nekako bi se namaklo za ishranu riba. I, sačekao bi se kavijar. Najgore rešenje je prodati ribu kao meso. Neko iznuđeno rešenje bilo bi kada bi, uz neku kompenzaciju, Birucić prepustio mrestilište, uzgajalište i svu ribu „Srbijašumama“.
- Moram da stanem, da se odmorim, pa makar zbog toga morao da pustim u Dunav polovinu ribe - uzdiše Stanko. - Da li je moguće da niko u ovoj zemlji nema sluha za moje pokušaje?! Pa, zarada je nadohvat ruke!
Ako Stanko Birucić Čokoj pusti ribe u Dunav, vratiće se one u vreme mrešćenja na isto ovo mesto. Neće smeti da ih lovi, moći će samo da ih pozdravi.
MIT
FENIKS je mitska ptica koja se diže iz pepela, podsećamo Birucića, a nije riba. Zašto je firmu nazvao „Feniks“?
- Znam ja šta su mitske ptice, a šta su mitske ribe - odgovara Čokoj. - Nemojte i vi da mi stajete na muku. Ko zna zašto, tako sam nazvao preduzeće onih godina, „Feniks“.