Moja Lađa

Riba ispod beogradskih mostova hrani se fekalijama

Dok jedemo prvu zelenu salatu, luk ili rotkvice, nismo svesni da možemo da progutamo i fekalne mikroorganizme koji se na njima nalaze - ešerhiju koli, salmonelu, šigelu... I nije rizično samo povrće - ozbiljne stomačne tegobe nam prete i kad jedemo ribu ulovljenu ispod, recimo, Brankovog mosta.

Odavno se zna da su Sava i Dunav najprljaviji kod Beograda, zbog ispuštanja kanalizacije dvomilionskog grada direktno u reke, bez ikakvog prečišćavanja. Kvalitet vode nije u kategoriji dva, koliko je zakonom propisano, već tri, što znači - opasan po zdravlje.

Koliko je stvar ozbiljna, pokazuju podaci iz JP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ da na Savi postoje tri, a na Dunavu čak 31 izliv gradskih fekalija u vodu. To su, zapravo, čitavi fekalni potoci, široki i pet metara, koji se ulivaju u reke, a jedan od njih nalazi se uzvodno od fabrike pijaće vode u Makišu!

Vladimir Janković, pomoćnik generalnog direktora za kanalizacioni sistem u JP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, kaže da od trenutka kad se pusti voda iz vodokotlića do momenta ulivanja sadržaja u beogradske reke prođe 30 do 50 minuta:

- Sadržaj juri u reku brzinom strujanja kanalizacije, metar do metar i po u sekundi, i stiže do nekog od 34 izliva. Najveći su kod Sajma, Ostružnice, Ade Huje, na kraju Višnjičke ulice, ispod Pančevačkog puta... Najviše se fekalija izliva u Dunav, tako je sistem postavljen još 1904, kad je u Beogradu uvedena kanalizacija. Za 24 sata u reke se slije nešto više od 56 miliona litara sadržaja. Sreća je što je Dunav moćna reka, u sekundi protiče tri do sedam hiljada kubika vode, a kanalizacija ispusti tri do sedam kubika nečisti, koja se brzo razblaži i već posle dva kilometra iščisti.

Najteža situacija je u samom centru grada, na Savi, koja je manja i sporija od Dunava. Između Tramvajskog i Brankovog mosta slivaju se fekalije i sa starobeogradske i novobeogradske strane, a reka na tom delu pravi krivinu, usporava, pa nastaje fekalno jezerce.

- Koliko puta se desi da pecaroši ulove kondom, uložak, ili da im se na najlon zakače ostaci toalet papira! Niko ne može da me ubedi da je ta voda zadovoljavajućeg kvaliteta - kaže za NT Nenad Konstantinović, potpredsednik Asocijacije sportskih ribolovaca Beograda.

Po njegovim rečima, upravo na ovom delu Save ima najviše ribe jer ima i obilja hrane - fekalija:

- Ribe ima dosta, ali je njeno zdravstveno stanje loše, mlitava je i deluje kao polumrtva. Lako se peca, uopšte nije borbena. Kada se očisti, sadržaj organa za varenje nije zelenkaste, već braon-crne boje. Najgore je što meso bukvalno smrdi na fekalije. Borimo se da ubedimo takozvane sportske ribolovce da ne pecaju ispod beogradskih mostova, ali nekima očigledno nije stalo do rekreacije i zdravlja, već do ulova. Čak i prodaju na pijacama ribu ulovljenu u centru grada.

Osim zvaničnih ispusta u Savu i Dunav, postoje i niz divljih, što u reke, što u rečice i kanale povezane sa njima, u koje desetine cisterni svakoga dana istresaju sadržaj septičkih jama, ili građani na njih bukvalno prikopčaju odlivne cevi iz svojih kupatila. Tako meštani Kaluđerice fekalije ispuštaju direktno u Kaluđerički potok, jer nemaju kanalizaciju. Potok se zatim uliva u Bolečicu, čijom vodom u Grockoj zalivaju bašte. Strašno je i pomisliti da se dobar deo beogradskih pijaca snabdeva upravo povrćem iz ovih mesta. Slična situacija je i u Krnjači, gde se sve fekalije izlivaju u otvorene kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje.

Jedino rešenje za situaciju koja se ne menja decenijama, a koje nam sugeriše i Evropska unija, kao jednu od preporuka za pridruživanje, jeste izgradnja postrojenja za prečišćavanje.

Situacija nije bolja ni u ostaim srpskim gradovima. U Novom Sadu je prošlog leta u uzorcima vode sa kupališta nađena ogromna koncentracija bakterija fekalnog porekla, najviše ešerihije koli. Ona izaziva niz crevnih i urinarnih infekcija, zapaljenje pluća i meningitis, a lečenje može trajati i mesecima. U čak 23 uzorka sa kupališta pronađene su i koliformne bakterije, koje nisu toliko opasne po zdravlje, ali su jasan pokazatelj fekalnog zagađenja.

Naše reke su u opasnosti jer se, osim fekalne, u njih sliva i kišna kanalizacija, koja zna da bude opasna zbog taloga olovnog benzina i motornog ulja sa trotoara. U reke se uliva i biološki i hemijski otpad iz industrije, klanica, fabrika boja, štamparija… Kišnica se spira sa njiva prepunih đubriva, herbicida i pesticida.

Izvor: www.smedia.rs

• < Prev
• Next >