Metropola koja beži od svoje dve reke

Metropola koja beži od svoje dve reke

U Beogradu je, zahvaljujući decenijama nebrige o obalama, „fazon” živeti što dalje od vode. U svetu su reke sinonim za komforan i zdrav život...

Beograd je jedan od retkih evropskih gradova u kojem je poželjno stanovati što dalje od rečnih obala. Dok se Parižani i Londonci otimaju za kvadrate s pogledom na Temzu i Senu, Beograđanima vidik ka Savi i Dunavu zaklanjaju deponije, olupine, otpadne vode i dimnjaci industrijskih postrojenja.

 

VODA - Beograd „silazi na reke“ duže od 50 godina, i to uglavnom u domenu teorije. Kad je praksa u pitanju, ovaj koncept je bio korišćen samo u dnevno-političke svrhe, kao projekat „Europolis“ tokom izborne kampanje SPS-a 1995. godine.
Na konkretnije korake Beograđani su morali da sačekaju 21. vek, 2007. godinu, i Studiju beogradskog priobalja, čiji je naručilac Grad Beograd.
„Sa izuzetkom nekoliko proteklih godina ... priobalje teško da je čuvano, rekonstruisano i revitalizovano, već je naprotiv sistematski napadano, opterećivano i zatrpavano neadekvatnim sadržajima i formama. Kroz celu dugu istoriju beogradskog urbanizma, i pored brojnih urađenih analiza, istraživanja, specijalističkih studija, projekata, planova detaljne razrade i generalnih planova, temi beogradskog priobalja se prilazilo parcijalno“, piše u studiji o beogradskom priobalju.
Antonije Antić, bivši direktor Urbanističkog zavoda Beograda i arhitekta koji je učestvovao u izradi Prve faze Studije o beogradskom priobalju, kaže za „24 sata” da je višedecenijska nemarnost prema rekama uslovila beg Beograđana sa obala.
- Naše reke su sada strašne jer mi smo, nažalost, skloni javašluku. Izgubili smo korak sa rekama, iako želimo da budemo deo Evrope. Ali, Evropa se tako ne ponaša. Pogledajte Budimpeštu ili Beč gde ljudi gaje kult Dunava - kaže Antić.
Da bi Beograd na rekama bio ono što su i druge evropske metropole, prvo mora da reši problem otpadnih voda.
- Time se niko ne bavi, a to može da bude veliki hendikep. Ako dođe do zaraze reka nećemo uspeti kvalitetno da iskoristimo njihov potencijal. Ispuštamo neprečišćenu vodu u Savu i Dunav i to je nedopustivo. Ne verujem da će neko hteti da živi pored reka ako one postanu zarazne. Mnoge strane arhitekte očarane su Beogradom, naročito Ušćem. Đovani Rufini, docent na Arhitektonskom fakultetu u Firenci a sada i srpski zet, očaran je neverovatnim potencijalom i bogatstvom Ušća i zato treba voditi računa o ekološkim potencijalima Beograda na rekama - kaže Antić.

 

Vizija Luke Beograd
Jedan od projekata koji će u predstojećim godinama biti deo renesanse gradskih obala je i transformacija Luke Beograd - 107 hektara od Marine Dorćol do Pančevačkog mosta - u izuzetno atraktivan kompleks za stanovanje, komercijalne delatnosti, kulturu, rekreaciju, zabavu, obrazovanje, hotele...

Reke okupirala prljava industrija
„Trenutno su reke jedino iskorišćene na dunavskom delu Novog Beograda, manjem savskom delu u okolini blokova i kod Kalemegdana. Ostatak se drastično razlikuje i uglavnom služi industriji, što je pogrešno“, kažu na sajtu Beobuild.rs, specijalizovanom za urbanizam i arhitekturu.

Beogradska obala kao pola crnogorske
153 kilometra je ukupna dužina beogradskih obala.
Celokupno Crnogorsko primorje je dugačko oko 290 kilometara.
5.587 hektara površine obuhvata uža zona priobalja.
16.950 hektara površine zauzima šira zona gradskog priobalja.

Grad sa ljubičastim i žutim zgradama
Moj grad iz budućnosti imaće šarene zgrade i prozore. Fasade će biti raznobojne: žute, zelene i ljubičaste. Sve će biti čisto i uređeno, sa mnogo cveća i drveća.
Između zgrada postojaće veliki parkovi u kojima neće biti đubreta jer će svi ljudi paziti na čistoću. Svaki park će imati odvojen deo za malu decu, kao i nove ljuljaške, klackalice, penjalice i tobogane. Ulicama će prolaziti automobili koji neće zagađivati vazduh. Vozači će voziti oprezno i deca će biti bezbedna. Svuda će biti izgrađene staze za šetnju i za bicikle. U svakoj velikoj ulici postojaće pet shop, banka, pošta i škola.

Da li ste arhitekta, prostorni planer, urbanista, talentovani student? Imate li viziju BeoGrada budućnosti? Javite nam se da je zajedno podelimo građanima! Pošaljite nam mejl na This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. , sa naznakom „za BeoGrad budućnosti”. Očekujemo Vas!

Evropa na rekama
Duna city - Budimpešta
Na obali Dunava 2007. godine počela je izgradnja Duna sitija na površini od 50 hektara. Polovina prostora namenjena je stanovima, dok je ostatak rezervisan za poslovni i konferencijski prostor, luksuzne hotele, spa i termalne centre.

Moskva siti - Moskva
Na četiri kilometra od Kremlja, na obali reke Moskve, u toku je izgradnja budućeg grada u gradu, poslovno-stambenog centra za pola miliona ljudi. Biće to zona, prva u Rusiji i celoj Istočnoj Evropi, gde će na jednom mestu biti poslovni, stambeni i zabavni objekti.

Hafen city - Hamburg
Drugi po veličini nemački grad nalazi se na ušću Alstera i Bile u Elbu, a „Hafen city“ (Luka-grad) je počeo da niče pre devet godina na inicijativu Grada, Luke, nemačke savezne vlade i privatnog sektora. Ukupna površina je 155 hektara, a 60 hektara je pod objektima (53 odsto poslovni prostor, 33 odsto stambeni, a ostatak su kulturne i obrazovne ustanove, kao i hoteli i ugostiteljski objekti). U Hafen sitiju se skućilo 12.000 ljudi, a otvoreno je i 40.000 novih radnih mesta. Urbanizovani gradski prostor povećan je za 40 odsto.

Canary Wharf - London
Na obali Temze od 1988. do 2002. godine građen je Canary Wharf (Keneri vorf), kompleks u kojem sada radi oko 90.000 ljudi. Keneri vorf je postao konkurencija londonskom finansijskom centru i sada može da se podiči sa tri najviše zgrade u Londonu.

Danube City - Beč
Na 18,5 hektara izgrađeno je 1,3 miliona kvadrata poslovno-stambenog prostora. Izgradnja je završena 2006. godine, dok je masterplan urađen 11 godina ranije. Zahvaljujući toj investiciji ovaj deo Beča postao je stecište kulturnih i komercijalnih dešavanja, a otvorena su i nova radna mesta.

• < Prev
• Next >