Moja Lađa

Haron (mitologija)

Haron (grč. Šablon:Polutonic, Khárôn) je u grčkoj mitologiji Erebov i Niktin sin (sin Tame i Noći). Bio je lađar u Hadu; preuzimao je preminule na obali reke Aheront i preko Stige i Kokita dovodio ih pred vrata Hada.

Haronovo grčko ime Χάρων znači jaka svetlost.

Mitologija

Haron je prevozio mrtve duše na drugu stranu reke Aheront, ali samo ako su njihova tela bila sahranjena i ako su imali novčić obol da plate njegovu vožnju, tako da su pokojnici u Grčkoj bili sahranjivani s novčićem pod jezikom. Neki izvori kažu da su sahranjivani i sa dva novčića - jedan na svakome kapku.

Opisivan je kao snažan sedi starac, raščupane kose, odeven u prljave rite. Njegov čun je crven od rđe i on ga pokreće uz pomoć motke. Ukoliko duša mrtvog ne bi, prema Haronovoj volji, mogla da se otisne sa njim u njegovom čamcu, ostavljao bi je vekovima da čeka na obali. Prevozio je i žive ljude, ali samo ukoliko bi mu pokazale zlatnu granu. Nevoljno je primio u svoj čun Herakla, Piritoja i Tezeja, iako su oni bili božanskog porekla.

Duše nije prevozio u drugom smeru, ali su ipak izuzeci bile Persefona, Orfej i Psiha.

Literatura

• Vergilije: Eneida

U šestoj knjizi Vergilijeve Eneide, Sibila je pratila Eneju do zlatne grane koja je bila potrebna da bi se prešla reka. Osim Eneje, isti je put imao i Orfej koji se vratio živ. Vergilije takođe u Eneidi govori da je prevozio mrtve preko reke Stiks, ali ostali izvori tvrde da je reka bila Aheront (Dante u Paklu, delu Božanstvene komedije) i Pauzanije.

• Aristofan: Žabe

Aristofan ga u ovoj komediji opisuje kao mršavog starca koji je vređao ljude na osnovu njihovog fizičkog izgleda.

• < Prev
• Next >