Moja Lađa

Ploveća ostrva otpada zatrpavaju čamce

Beograd - Visok vodostaj nabacuje na usidrena plovila gomile smeća koje čamdžije uspevaju da izguraju u maticu reke tek pod punim gasom.

Grupa ljudi na zemunskoj obali ispred restorana „Kod kapetana” već danima stražari na mostiću za vezivanje čamaca, probadajući vodu motkama sa šiljcima. Ne love oni ribu na starinski način, već pokušavaju da razgrnu ostatke stabala, bačene flaše i ostalo smeće, koje preti da im otkine deo marine i ozbiljno ošteti brodiće. Ponovo uzburkana zbog kiša i povišenog vodostaja, reka vitla laki i kabasti otpad koji njome pluta i bombarduje plovila čitavim „ostrvcima” đubreta. Od najvećih gomila nemoguće je odbraniti se zašiljenim motkama. Jedini način da se plutajuće deponije odvrate ka sredini reke jeste da se izguraju čamcima pod punim gasom.

– Ovo je vanredna situacija. Kada je reka mirna, voda je mnogo čistija. Komunalne službe ne čiste priobalje, tako da svako od nas, ukoliko želi da ima uređen prostor ispred bašte restorana, sam finansira ljude iz nautičkih društava koji ovde raščišćavaju otpad – objašnjava Dragan Martinković, vlasnik kafane „Kod kapetana”. 

Među flašama, starim papučama, kutijama od sira i margarina, ambalažom deterdženata i drugim sličnim predmetima zapletenim u ostatke granja kriju se i ostaci provoda posada i putnika međunarodnih brodova koji prolaze kroz Srbiju. Žitelji Zemuna svedoče da su njihove obale na pojedinim mestima ovih dana zatrpane, na primer, flašama ukrajinske votke i piva, mađarske mineralne vode – etikete raznih proizvoda ispisane su na mnogim evropskim jezicima. Neki od njih možda su stigli dovde čak iz Bavarske. Mada, s obzirom na to kakvo je ovde stanje komunalnih i rečnih institucija, mora da više đubreta Srbija pušta niz Dunav nego što do nje stiže iz gornjeg toka.

Dobar deo otpada nasuče se i na obalama, a u vodotok uđe kada nivo reke poraste i struja povuče trulo drveće i panjeve. Kako ga je gotovo nemoguće izvući iz vode, čamdžija ili splavadžija kod kojeg je smeće zapelo samo ga otkače i ono otplovi do sledeće „prepreke”, gde se postupak ponavlja.

Nije jasno ko je uopšte zadužen da čisti reke od naplavina i đubreta. U „Plovputu” priznaju samo da su oni odgovorni za uklanjanje potopljenih plovila i neeksplodiranih mina i granata sa plovnog puta, dok za manji otpad, računajući tu i debla koja ponekad nisu nimalo sitna, smatraju da je briga „Beogradvoda”. U tom javnom preduzeću, međutim, kažu da oni nisu nadležni za plovne puteve, već samo za priobalje, gde svaki vlasnik splava ili marine, opet, mora sam da se postara za komunalni red oko svog vlasništva.

Nešto od tog đubreta bilo bi izvučeno sa muljem samo da su Dunav i Sava izmuljene makar jednom u poslednjih nekoliko decenija. Tender za izmuljivanje Save kod Bloka 45 u Novom Beogradu bio je raspisan pred Novu godinu, ali je propao jer dostavljena ponuda nije bila ozbiljna, objašnjavaju u „Beogradvodama”. Njihova je namera da Savu barem na tom potezu ipak rasterete mulja u toku godine, a nadaju se da će se i za Dunav uskoro naći novca.

Beograđani koji nemaju čamce ne misle mnogo o smeću u priobalju sem kada siđu na rečna šetališta, što je ovih dana nemoguće jer su uglavnom pod vodom. Vodostaji su, bez obzira na jake kiše, u prethodna dva dana bili u padu, ali bi uskoro, najavljuje Republički hidrometeorološki zavod, mogli dosegnuti granicu na kojoj se proglašava redovna odbrana od poplava. Osim 29 crpnih stanica koje punom snagom prazne odvodne kanale, na najnižim kotama u Zemunu i Paliluli, ove godine hronično poplavljenim, raspoređene su i ekipe sa mobilnim crpnim postrojenjima. Za sada je situacija pod kontrolom.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >