Moja Lađa

Grad na vodi

Obilje zelenila, mnoštvo pešačkih i biciklističkih zona, manjih gradskih trgova i zgrada različite visine u roku od 18 godina nići će na prostoru Luke „Beograd“. Na 107 hektara beogradskog priobalja biće izgrađeno oko 2,5 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora, a vrednost ove investicije dostićiće pet milijardi evra.

Budući „grad na vodi“ pokriće zonu od centra grada pa do same obale Dunava. Njegova izgradnja biće podeljena u četiri faze, a neki delovi će već nakon dve ili tri godine dobiti sasvim novi izgled.
- Ovo je mega projekat i investicije će morati da pređu granice naše zemlje. U njih će biti uključene i republičke strukture. Kad projekat zaživi, biće otvoreno oko 44.000 radnih mesta. Samo gradski budžet bi od ovog posla mogao da oseti priliv od sedam milijardi evra - kaže Ivana Veselinović, predsednica kompanije Luka „Beograd”.
O veličini ovog projekta dovoljno govori to što su na njegovoj izradi angažovana najveća imena svetske arhitekture. Daniel Libeskind i Jan Gel radili su projekte za uređenje Njujorka, Melburna, Sidneja, Singapura, Pariza i drugih svetskih metropola. Osim njih, na izgradnji „grada na vodi” radi još oko 28.000 domaćih i stranih stručnjaka, a očekuje se da će kompletan projekat biti gotov za dve godine. Nakon toga on će biti ponuđen investitorima.

Jan Gel je u prvoj fazi projektovanja zamislio da na prostoru Luke „Beograd” budu izgrađeni kvartovi susedstva, koji će sada nepristupačnu obalu povezati sa centrom grada. Prva će se na obalu reke spustiti Francuska ulica, a mesto susreta bila bi reprezentativna javna zgrada, koja bi se „ulivala” u Dunav. Zamišljeno je da se ovaj objekat vidi i sa Trga Republike. Ovim projektom takođe je predviđeno da u zoni dunavske obale bude izgrađeno što više trgova, parkova, zelenih površina, pešačkih i biciklističkih staza, kako bi ovaj deo grada postao primamljiv za Beograđane.
- Ovaj grad ima jak identitet i bitno je da takav budu i uz reku. Možda čak jači i dinamičniji. Beograd je živ i to je potrebno stvoriti i na Dunavu – rekao je Gel prošle nedelje, prilikom još jednog boravka u našem gradu.
U “gradu na vodi” biće izgrađeno i mnoštvo zgrada. Stambene će imati najviše šest spratova, od kojih će neke biti zidane od providnih materijala.
- Svi odgovori za dobre gradove leže u samom čoveku, dobra arhitektura počinje od ljudi, a završava se sa zgradama. Zato uvek ponavljam „prvo čovek, pa prostor i tek onda zgrade” – dodaje Gel.
U Luci „Beograd” kažu da je ovaj projekat samo početak stvaranja vizije koja će ulepšati Beograd u celini i učiniti ga prepoznatljivim na svim mapama sveta. Oni predviđaju da će „grad na vodi” postati novi turistički centar, ne samo regiona, već i cele Evrope.

Zagađenost 10 puta veća od dozvoljene
Uz Luku u jednom satu pređe oko 1.100 automobila, a u jednom minutu čak tri kamiona. Zbog toga, ali i industrije, ovo zemljište je dest puta zagađenije nego što je to dozvoljeno. I Dunav je u ovom delu toka dva puta zagađeniji nego u ostatku Evrope.

Zašto Beogradu ne treba luka
Beogradska luka je jedna od poslednjih u Evropi koja čeka tzv. reurbanizaciju, koja podraziumeva da se lučke usluge presele u obližnje objekte. U Pančevu se sada godišnje pretovari 730 hiljada tona razne robe, u Novom Sadu 750 hiljada tona, dok kroz beogradsku luku prođe samo 400 hiljada tona godišnje. U poređenju sa nekim drugim lukama na Dunavu godišnji prihod beogradske luke od oko tri ,miliona evra je gotovo zanemarljiv, jer luka u Bratislavi prihoduje 26 miliona evra, Beč 45 miliona avra, a Konstanca čak 59 miliona evra godišnje.

 

 

 

 

• < Prev
• Next >