Moja Lađa

BORBA ZA NAJVEĆE PODVODNO BLAGO - Drugi deo

BORBA ZA NAJVEĆE PODVODNO BLAGO

Američka kompanija pronašla u Lamanšu olupinu broda „Viktori“ sa četiri tone zlatnika vrednih milijardu dolara, ali britanska ratna mornarica sada krije lokaciju, pristup i vađenje dragocenog tovara

Ponos britanske flote... Brod „Viktori" bio je jedan od najvećih i najmoćnijih jedrenjaka tog doba

Bila je to jedna od najvećih nesreća u istoriji pomorstva. U ranu zoru, 7. oktobra 1744. godine, ponos britanske mornarice, brod „Viktori", zauvek je nestao u vodama Lamanša. Zajedno s njim, na dnu mora je skončalo i 1.150 članova posade. Duže od dva i po veka trajala je intenzivna potraga za olupinom broda dugim pedesetak metara i teškim skoro dve hiljade tona. Bez obzira što su istraživači često navodili kulturološke, istorijske i druge povode za upornu potragu, nesumnjivo da je najvažniji razlog bio brodski tovar. Znalo se da je s brodom potonulo i četiri tone zlatnih kovanica, što je bio izazov koji protok vremena nije mogao da izbriše. I konačno, krajem aprila prošle godine, pronađena je olupina za koju se najpre posumnjalo, a nedavno i zvanično potvrdilo da je reč o davno nestalom brodu.

Aamerički lovci na blago... Kompanija „Odisej marin eksplorejšn" pronašla je olupinu zahvaljujući posebnom sonaru koji je utvrdio da se nešto krije ispod peščane dine

Greg Stem, direktor „Odisej marin eksplorejšna", specijalizovane kompanije koja se bavi traženjem i spasavanjem olupina, izjavio je na zvaničnoj web stranici firme da je reč o najbogatijem brodu koji je ikada pronađen. Pre njega, ista kompanija je na Karibima pronašla i jedan od galiona španske zlatne flote, ali Stem smatra da je britansko plovilo najznačajniji pronalazak ne samo zbog zlatnog tereta, već i zbog kulturnog značaja koji nesumnjivo ima.

Topovi kao dokaz

Američka kompanija čak sedam meseci oklevala je da kaže o kom je brodu zaista reč, što je pokrenulo i teoriju zavere da je deo zlata već izvađen. U „Odiseju" su to oštro demantovali, tvrdeći da im je vreme bilo potrebno kako bi nedvosmisleno utvrdili da je nađena olupina, radno nazvana „Legenda", zaista nekadašnji brod „Viktori". Da bi to utvrdili, najpre su morali da popišu sve olupine do sada pronađene u La Manšu i da pretraže sve pomorske arhive.

Najjači argument u identifikaciji je podatak da je ovaj brod imao dva bronzana topa, ukrašena grbom britanske monarhije i stilizovanim ručkama u obliku delfina. Upravo takvi topovi su izvučeni iz olupine.

Na brodu se i danas nalaze bronzani topovi koji su zbog visoke cene montirani samo na najmoćnijim jedrenjacima toga doba. U tadašnjoj mornarici „Viktori" je klasifikovana kao linijski brod prvog reda, što znači da je bio jedan od najvećih i najmoćnijih. Posedovanje takvog plovila podrazumevalo je ogroman prestiž u svetu, a sami brodovi su zbog svoje vatrene moći, ukrasa i veličine nazivani i „kraljevima mora".

Potraga je trajala punih 265 godina, a isto toliko traju i polemike kako se našao ispod površine. Većina istoričara je sve vreme krivicu prebacivala na 78-godišnjeg kapetana Džona Balchina da je lošom navigacijom nasukao brod. Međutim, francuski špijun Blez Olivije je još tada zaključio da je, zapravo, reč o konstrukcijskoj grešci. On je francuskog kralja izvestio da brod ima premali gaz i preniske jarbole, i da se pri lošem vremenu na moru ne drži najbolje. Drugim rečima, brod je bio nestabilan.

Kako god, „Viktori" je pronađena skrivena u pesku, na mestu gde nije bilo podvodnih stena, na 100 metara dubine i 100 kilometara dalje od mesta potonuća (vodene struje vremenom su ga pomerile). Precizna lokacija olupine i dalje je strogo čuvana tajna koju trenutno čuvaju brodovi britanske kraljevske mornarice. Vode se i pregovori o tome koliku će novčanu nagradu za svoje otkriće kompanija dobiti od engleske vlade. Pretpostavlja se da je brod pronađen u međunarodnim vodama, a pošto je reč o ratnom brodu koji nije izgubljen u pomorskom sukobu, sav tovar, po mišljenju britanskih medija, pripada Engleskoj.

Pronalazačima 90 odsto

Međunarodno pravo, koje ne priznaju sve države, predviđa da pronalazačima pripada 90 odsto nađene vrednosti. Međutim, portparol britanskog ministarstva odbrane tvrdi da je olupina broda pod suverenitetom vlasti u Londonu i da izvlačenje vrednosti ne sme da počne bez njene saglasnosti. Britanska vlada i američka kompanija su već jednom pregovarali o podeli podvodnog blaga, pošto su Amerikanci otkrili brod „Saseks" koji je 1694. potonuo u blizini Gibraltara sa zlatom vrednim 425 miliona dolara. Tada su lovci na blago, kako ih posprdno nazivaju arheolozi, dobili najveći deo - čak 355 miliona dolara.

Britanske vlasti razmatraju mogućnost da se lokacija proglasi mestom koje bi bilo pod zaštitom Uneska, dok advokati Britanskog nautičkog arheološkog društva tvrde da „Odisej marin eksplorejšn" uveliko traži zlato na potopljenom brodu. To je nedopustivo, tvrde oni, i zato što su na mestu brodoloma pronađeni i kosturi mornara koji su, po svemu sudeći, do sudnjeg sata bili na položajima.

Prema istorijskim zapisima, „Viktori" je pretrpela brodolom vraćajući se iz više nego uspešne pomorske misije. Tada je Evropa bila zahvaćena ratom za tzv. špansko nasleđe, koji je izbio jer Pruska i Francuska nisu priznale odluku Marije Terezije da se proglasi caricom Austrougarske. Engleska je podržavala Austriju, a jedan od konvoja koji su nosili zalihe za englesku vojsku na Mediteranu je blokirala francuska flota u Lisabonu. Kako je ishod rata zavisio od uspešnog oslobađanja tog konvoja, britanski admiralitet je iz penzije pozvao svog najsposobnijeg admirala Johna Balchina, koji je do tada služio 58 godina. Za svoj zapovedni brod je izabrao upravo „Viktori" s kojom je i uspeo da oslobodi konvoj, nakon nekoliko okršaja s francuskim brodovima. Istorija će kasnije zabeležiti kako su zalihe uspešno stigle na odredište, i da je odlučeno da se „Viktori" zajedno s ostatkom flote vrati u Britaniju.

Kao zapovedni brod, njen teret je sadržavao i ratni plen sa opljačkanih brodova, odakle potiče i deo zlata, dok se za drugi deo pretpostavlja da potiče od portugalskih trgovaca koji su tada poslovali s britanskom krunom.

Istraživački brod je još u aprilu prošle godine otkrio neobičnu peščanu dinu na morskom dnu, zahvaljujući specijalnom sonaru koji je utvrdio da se ispod nje nešto krije. Reč je o istom uređaju pomoću kojeg je maja 2005. u blizini Visa pronađena olupina „Re d'Italie", italijanski ratni brod potopljen 1811. godine. I ovaj pronalazak izazvao je veliku pažnju medija i istraživača, ali i hrvatskih i italijanskih političara jer se, navodno, tvrdilo da je nosio srebro vredno najmanje 50 miliona evra. Brodski tovar ni do današnjih dana, barem zvanično, nije pronađen.

• < Prev
• Next >