Moja Lađa

Đerdapska brana skladište otpada

Elektrane na Dunavu svakodnevno ugrozavaju klade i plastika, a akumulacije se, dugorocno, pune i "nevidljivim" opasnim otrovima.

Kladovo – U minule četiri decenije, od uključivanja u rad prvog agregata, 1970. godine, „Đerdap 1” dao je Jugoslaviji i Srbiji 222 milijarde kilovat-časova struje. Istovremeno, uložio je mnogo para da svoju akumulaciju i agregate zaštiti od svakojakog otpada koji Dunav donosi sa svog dugog evropskog puta. I otrovni crveni mulj koji je 4. oktobra u ogromnim količinama istekao iz havarisane mađarske aluminijske kompanije „Mal“ i stigao u Dunav delom će, najverovatnije, završiti u akumulaciji prve đerdapske elektrane.

Javnosti je malo poznato koliko je voda đerdapskih akumulacija zatrovana i kojim sve otrovima, koji u nju Dunavom dospevaju iz cele Evrope, i šta se sve čini da se elektrane, pre svega kladovska, zaštite od krupnog otpada i plastike. U vreme visokog vodostaja i poplava, a takvih je bilo desetak u minule četiri decenije, na brani je bilo drveća, plastike, uginulih životinja, ljudskih leševa… To se svakodnevno hvata na moćnim zaštitnim rešetkama, ispred 14 prelivnih polja elektrane.

Dugogodišnji rukovodilac Službe za informisanje Čedomir Dragišić priča da se sav taj otpad, po više tona svakog dana, uklanja moćnim dizalicama, i odvozi na deponiju kod kladovskog sela Sip. Tu se mnogi Kladovljani, po pristupačnim cenama, snabdevaju otpadnim drvetom, a deo se prerađuje u briket.

– Mnogo ljudi je uključeno u ove poslove i u Privrednom društvu „Đerdap“ u Beogradu i u elektranama u Kladovu i Negotinu. O tome brine Sektor za održavanje priobalja đerdapskih akumulacija sa sedištem u Požarevcu – kaže za „Politiku“ Čedomir Dragišić. – Bez svega toga, i moćne mehanizacije, bila bi otežana proizvodnja struje i ugrožena plovidba, a nataloženi otpad bi poplavio hiljade hektara zemljišta. Mora se ulagati neprekidno i u velike nasipe i crpne sisteme, ali se to ulaganje, dobrom proizvodnjom, isplati.

Mnogo nevolja pričinjava i ljudski nemar. Najviše taložnog mulja u akumulaciju „Đerdapa 1“ stiže iz Velike Morave. Zato što u njenom slivu, nemilice i „divlje“, velikim bagerima eksploatišu šljunak i pesak. Uz to, mnogo se kanalizacija ne prečišćava, a brodovi, još nekažnjeno, ispuštaju otpadno ulje u reku i rasipaju drugi otpad. Velika opasnost za ovu akumulaciju su i evropske nuklearne elektrane na toku Dunava. Pre 20 godina na ekološkom skupu u Donjem Milanovcu rečeno je da Dunavu preti, eventualnim havarijama, i 15 nuklearnih elektrana. Sada ih ima i više, a Dunav je postao i veliki evropski kolektor otpada.

Brana prve đerdapske elektrane zaustavlja i taloži svu nečistoću sa velikog slivnog područja Dunava. I ova i brana kod Negotina sprečavaju oticanje teških metala, otrova koji lancem ishrane stižu i u organizam čoveka. I otrov iz Mađarske, koji će se u Đerdapu dugo taložiti, zatrovaće akumulacije. A ne zna se još tačno šta nam je doneo posle bombardovanja hemijskih postrojenja u Novom Sadu i Pančevu, 1999. godine.

Stručnjake podilazi jeza od čitavog spektra hemikalija nađenih u školjkama koje obitavaju u akumulaciji „Đerdapa 1“. Hemija je, po svemu sudeći, već ugrozila i lubenice. Njihov prinos je između Negotina i Kladova, posle izgradnje „Đerdapa 2“, znatno opao. Ispitivanja će pokazati da li je glavni „krivac“ za manju proizvodnju lubenica porast nivoa podzemnih voda koje su do korena ovih biljaka donele i nataložene otrove.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >