Moja Lađa

Nizak Dunav – nasukao izvoz

Srbija - Zbog niskog vodostaja i gotovo potpune blokade saobraćaja od Bugarske do ušća godišnji planovi isporuka žita verovatno neće biti dostignuti.

Sušno leto i slabi dotoci vode na Dunavu napravili su prave prirodne barikade od granice Srbije i Bugarske – pa nizvodno. I da nevolja bude veća – zbog sve većih plićaka i sprudova na plovnom putu te barikade propuste tek ponešto s veoma plitkim gazom. Ponegde je plovidba u bugarskom delu toka potpuno onemogućena. Jesen je uveliko stigla, ali ne i kiše pa barikade rastu.

Srpski brodari, koji su bili na nekoj vrsti prinudnog godišnjeg odmora, sada žure, koliko i dalje plitak Dunav dozvoljava, da isporuče zaostale pošiljke. Ako reka ne nastavi da raste, a prognoze ne ohrabruju, najveću glavobolju će imati uzgajivači žitarica, pre svega kukuruza, koje se većinom transportuju Dunavom, pa bi se lako moglo desiti da ove godine izvoz podbaci u odnosu na zacrtane planove. Pošto domaće tržište ne može da apsorbuje sve što proizvedemo, cene bi u tom slučaju mogle pasti, uzgajivači će imati manje prihode, a to bi se moglo odraziti i na obim naredne setve.

– Direkcija robnih rezervi je preuzela izvesne količine posle žetve pa je to relaksiralo ponudu. Ali, neophodan je određeni nivo izvoza da bi se cenama obezbedila stabilnost. Problem je i što gubimo kupce kada ne možemo da garantujemo redovne isporuke – kaže Branislav Gulan, iz Privredne komore Srbije.

Samo u oktobru trebalo je kupcima da na osnovu već zaključenih ugovora dostavimo oko 250.000 tona kukuruza. U toku prve polovine meseca plovidba je bila neizvodljiva, dok su u preostalih petnaestak dana i ove nedelje brodski konvoji smeli da tovare samo polovinu kapaciteta, inače bi ostali zaglavljeni nasred vodotoka.

– Za izvoz žitarica, ovo je najužurbaniji period godine. Većina pošiljki treba da bude isporučena od oktobra do decembra, a mi kasnimo 45 dana i to ćemo teško nadoknaditi, jer već smo u novembru, a nema naznaka da će se vodostaj znatnije popraviti, barem još sledeće dve nedelje. Godišnji plan izvoza verovatno neće biti postignut, što će se odraziti na cene i sledeću setvu, a možda i na budući izvoz. Ukrajinski kukuruz nam je i bez ove nepogode bio žestoka konkurencija jer je jeftiniji. Ima starih kupaca srpske robe koji se sada pozivaju na to što su nam dostave i dalje usporene i smanjene, pa traže način da se, uz minimalnu nadoknadu, izvuku iz ugovora, a robu dobiju iz Ukrajine – objašnjava Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije”.

I domaći brodari nervozno krše prste razmišljajući kakav će im biti konačni bilans ove godine. I pre ove nepogode, nisu bili u zavidnom položaju, a onda su ih ćudi prirode praktično privezale za obalu na 45 dana. Tih mesec i po dovoljno je da poljulja i najsolidniju firmu. Moguće je da će Jugoslovensko rečno brodarstvo zbog toga morati da od države zatraži neke olakšice, ali još je rano, kažu u toj kući, da bi se pričalo o tome kakvog bi oblika ta pomoć bila.

– Videćemo kada krajem godine svedemo račune. I kada realizujemo sve zaključene ugovore. Zarada će nam biti manja, jer su nam troškovi skočili zbog usporene i otežane plovidbe. Sva plovila su nam, prvi put posle mnogo godina, natovarena i kada odlaze i kad se vraćaju. Poslove nismo izgubili, klijenti se nisu privremeno ili trajno preorijentisali na druge vidove transporta. Reka je i dalje najjeftiniji put a neke vrste velikih tovara je potpuno nepraktično prenositi drumom ili železnicom. Nećemo ni morati da odustanemo od novih ugovora zato što kasnimo s realizacijom starih. Ova kriza nas neće unazaditi, mada ćemo svakako osetiti njen udar – kaže Biljana Čvertkov, v. d. direktora Jugoslovenskog rečnog brodarstva.

Izvor: www.politika.rs 

• < Prev
• Next >