Moja Lađa

Што лаганија пловидба, ужитак је већи

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Да Тиса има своје чари у којима се итекако може уживати потврдило је више од стотину учесника „Лаганог тиског спуста”, који је осми пут уприличен  у суботу на деоници реке дугој око осам километара, од Жуте куће код Српског Крстура до кеја у Новом Кнежевцу.

Регата у равничарском амбијенту одржана је у организацији и под покровитељством Општине Нови Кнежевац, са циљем да се афирмишу туристички потенцијали које неспорно имају Тиса и овај крај.

Уз домаћине у спусту су учествовали гости из Зрењанина, Кикинде, Чоке, Сенте, Кањиже, Бечеја и других места, али их је било мање него раније. Председник новокнежевачке општине др Радован Уверић и његови сарадници оцењују да је најважније било да се настави започета традиција.
- Имајући у виду услове које смо затекли у локалној самоуправи, као и празну касу и тешкоће које смо имали у организацији, манифестација је успела. Желимо да следеће године уложимо додатна средства, како би се подигао ниво, постигла већа масовност и како би уживало много више заљубљеника у Тису и њене лепоте – истиче Уверић.

Главни организатор, члан Општинског већа Владимир Ранков, спуштао се реком заједно са учесницима регате. Иако је често на реци Карољ Ковач из Новог Кнежевца са ћеркицом Александром први се пријавио за регату. Дрвени пецарошки чамац добро му служи за слободно време на реци.
- Тиса нам много значи, милина је бити на води и њеним обалама. Идемо на пецање, у јеку летње сезоне свакодневно и на купање, а ово је прилика и да се лепо дружимо – каже Карољ Ковач.

Његов суграђанин Сава Марков скоро да се не раздваја од Тисе, јер вели да је река за њега живот и изузетна инспирација.
- Крај Тисе сам рођен, ту доживео све лепе тренутке и љубави, а и страствени сам спортски риболовац – прича Марков. - Друштво је спремно за нову авантуру. Спуштамо се чамцем и на душецима. Имамо реку која нам скоро дотиче центар града и крај прелепог парка, али је не користимо довољно и како би требало. Уз мало више ангажовања „Лагани тиски спуст” би могао бити много масовнији, па и међународног карактера, да заједно пловимо са комшијама, јер је Тиса међународна река.

Кумови Радован Ковачевић и Драган Манић из Кикинде веле да су због учешћа на спусту код куће оставили све послове.
- Ми у Кикинди немамо реку, па нам је сваки излазак на Тису доживљај. Имамо два душека и добру вољу, а то је довољно за уживанцију – каже Манић, док његов сапутник Радован Ковачевић вели да кречење код куће може да сачека, јер је спуст на Тиси прилика за право опуштање.
- Кад се заплови на душеку, што би рекли старији људи, пусти се мозак на пашу, заборави се на све проблеме. Толико задовољства које много не кошта, себи можемо приуштити – додаје Ковачевић.

Душко Тодић из Руског Села је са петочланом дружином из села и Кикинде био трећи пут на манифестацији.
- Сваки пут је другачији, а у односу на Дринску регату, где сам такође учествовао, за нас је ово прави доживљај. Волимо да пловимо спорије, равничарски, више нам се свиђа, није толика гужва, а има и мање смећа – утисак је Тодића.

Заједничко искуство са Дринске регате имају Игор Сурутка из Зрењанина и Велибор Митрић из Банатског Деспотовца, али су га ове сезоне прескочили.
- Волимо природу, а да би уживали у њој не морамо ићи далеко, даље од лепота Војводине и Србије. До обала Тисе стижемо за сат и по, где увек упознамо нове другаре. Све је лепше од даљинског и телевизора. Узгред, на регати на Тиси пловидба је бесплатна, а на циљу нас домаћини дочекају бесплатним паприкашем. Добре воље имамо, тако да нас кошта само путовање – констатује Игор Сурутка.

Од Жуте куће учесници су се лагано отиснули низводно сат после поднева, а уз успутно махање Кањижанима, који су истог дана приређивали такмичења маратонаца, за пливаче и атлетичаре, до кеја између Мотела „Ловац” и моста у Новом Кнежевцу стизало се након три или четири сата плутања. Што лаганије, уживање је веће, посебно када су услови добри.

Организатори су се побринули да све буде безбедно, па су на води биле екипе МУП-а за спашавање на води, које су предводили Радислав Радивојац и Слободан Радосавчевић, и екипа ронилаца из Сенте. Срећом, што је и најбоље, посла за спасиоце није било. Усидрени на кеју, сви учесници су уживали у паприкашу од срнетине и свињетине који су у шест бограча зачинили Боба Филипов и Радован Шоколовачки, захваљујући подршци спонзора: ловачких удружења, АД „Алева” и ЈП „Воде Војводине”, а увече код „Бронкса” весеље је било уз свирку оркестра „Пар непар”.

Izvor: www.dnevnik.rs

• < Prev
• Next >