Moja Lađa

Dunav pretvorili u kolektor kanalizacije i groblje brodova

Koliko zagađivači ne vode računa o Dunavu, svedoči i primer u okolini Apatina, gde ni Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ nije pošteđen. I pored brojnih akcija čišćenja, smeće se ponovo pojavljuje. U šumskoj upravi „Vojvodinašuma“ Apatin radna je obaveza šumara da upozoravaju građane da očiste prostor gde su boravili, piše "Blic".

- Posle seče drva i ribolova, naši radnici upozoravaju korisnike da uklone otpad. Jednom nedeljno obilazimo teren i ako ustanovimo da je otpad ostao, kažnjavamo naše radnike. Prema građanima smo nemoćni - kaže Miodrag Perović, šef šumske uprave Apatin.
Najveće ribolovačko udruženje „Bucov“ godinama apeluje na članove da posle pecanja i kampovanja otpad uklanjaju.

- Apel je tek delom uticao na ribolovce, za koje smatramo da su najveći zagađivači plastičnom i papirnom ambalažom jer provode najviše vremena na Dunavu. Nedavno smo postavili kontejner kod priveza za čamce sa upozorenjem da se otpad posle dolaska sa reke tu odlaže - kaže Milan Ćopić, predsednik „Bucova“.

Opštinska komunalna inspekcija u toku protekle godine očistila je nekoliko divljih deponija u Specijalnom rezervatu.
- Ostao je problem otpada vikend naselja Vagoni koji pokušavamo da rešimo postavljanjem kontejnera - kaže Nikola Marčeta, šef opštinske komunalne inspekcije.

Jedno od najzagađenijih mesta kraj Dunava u Novom Sadu je Kamenjar, gde se godinama obnavlja deponija na koju Novosađani kamionima donose krupni otpad, nameštaj, pokvarenu belu tehniku, a gomile smeća mogu se videti i na Telepu. Na Dunavcu je groblje napuštenih čamaca, a na Ribarcu, koje slovi za turistički potencijal grada, trava se ne kosi godinama, iza izletnika ostaju pune kese smeća, a u plićaku su napušteni brodovi. Sa sremske strane, kod Oficirca, divlja naselja puštaju kanalizaciju direktno u reku.

- I cela gradska kanalizacija se sliva u Dunav. Uvek sam voleo da pecam ovde na keju, ali mrzim kada vidim da se kanalizacija direktno ispušta u reku. A tek pogled - na Rafineriju nafte koja nije mogla bliže vodi da bude - ogorčen je ribolovac Dragan Koprivić, kojem je omiljeno mesto blizina Žeželjevog mosta. A baš tu, kao i u blizini broda Cepelin, i kod Oficirske plaže, nalaze se izlivi gradske kanalizacije.

- Svi mi koji živimo uz reku znamo gde, ko je i kako zagađuje. Znam ko u nju pušta kanalizaciju, ko pribija nasip, ko baca frižidere - priča Velimir Teodorović, poznat kao Velja Ribar.

Za ovakvu situaciju, tvrde nadležni, krivi su nerazjašnjeni imovinsko-pravni odnosi, loša odluka o priobalju i manjak ljudi. O delu obale brinu „Vode Vojvodine“, o delu „Vojvodina šume“, o delu grad Novi Sad. Nijedna od ustanova nema dovoljno ljudi da dežura na vodi. Najgore je u saobraćajnoj inspekciji koja vodi računa o gradskom delu obale. Oni nemaju ni čamac, pa pojedinim delovima ne mogu ni da priđu.

- Obala je u katastrofalnom stanju. Zbog toga smo pokrenuli nabavku čamca koji će koristiti inspektori i počeli izradu nove odluke o priobalju. Tačno ćemo odrediti mesta za marine i pristane, za ploveću pumpu, za restorane i kafiće, kao i mesta na koja će biti ukotvljeni brodovi i na kojima će se rentirati plovila - najavljuje Siniša Bubnjević, sekretar za saobraćaj u Novom Sadu.

Divlje deponije kraj Dunava na području Smedereva nisu česta pojava. Veći problem predstavljaju hemijsko i biološko zagađenje. Najkritičnije tačke su ispusti gradske kanalizacije.

- Sada nema smeća u vodi, jer ga je košava pogurala ka drugoj obali. Inače, doplovi do nas svašta. Najviše je plastične ambalaže. Toga sad nema, ali ako krenete nizvodno od Kovina, tamo je užas. Najgore je u golubačkoj Marini, koja je prekrivena smećem - tvrdi ribolovac i predsednik jedriličarskog kluba „Metalac“ Đorđe Poznić.

On pretpostavlja da je voda najzagađenija u okolini teretne luke, gde prilikom pretovara sirovina dolazi do rasipanja koksa i rudnih peleta. Stručnjaci tvrde da su najopasniji zagađivači ispusti gradske kanalizacije. Otpadne vode neprečišćene se izlivaju u Dunav, a sadrže visok procenat deterdženata i zagađujućih organskih materija. Nevolja je što se gradska kanalizacija izliva u zoni tvrđave gde ne postoji mesto za izgradnju taložnika i filterskih postrojenja.

- Privodimo kraju izradu glavnog projekta za sistem prečišćavanja otpadnih voda, koji će se nalaziti na obodu industrijske zone, a na delu postojeće glavne crpne stanice planirana je izgradnja fekalnog kolektora. Grad za to nije dovoljno finansijski jak, pa pripremamo dokumentaciju za dobijanje sredstava iz NIP. Očekujemo podršku i iz evropskih fondova - kaže član Gradskog veća dr Ivan Stevanović.

Problem sa divljim deponijama doskora su imali i u Nacionalnom parku Đerdap. Donjomilanovčani se vodom za piće snabdevaju iz Dunava, a ovaj gradić nema uređaje za prečišćavanje otpadnih voda koje se kroz tri kolektora direktno ispuštaju u Dunav.
- Projekat za prečišćavanje otpadnih voda jedan je od onih kojim smo konkurisali za sredstva NIP-a, ali koji očigledno mora da sačeka bolja vremena - kaže Draško Ćetković, predsednik MZ Donji Milanovac.

Brodovi prosipaju gorivo i fekalije
Vladimir Knežević, splavar iz Apatina, navodi da plastična ambalaža jeste problem, ali ne najveći.
- Tok Dunava kroz našu zemlju brodari koriste da prazne svoje kaljuže od goriva i fekalija, jer ih niko ne kontroliše. Prolaze tako jeftinije, jer se na toku Dunava tačno zna u kojim lukama su u obavezi da skladište taj otpad, ali ga moraju i platiti. Zbog toga nailazimo na velike naftne i druge mrlje na našem području - tvrdi Knežević, inače i iskusni brodar.

Nataloženo 15 metara mulja u Đerdapu
Zoran Milovanović, biolog Nacionalnog parka Đerdap, kaže da je ekspedicija Žaka Kustoa devedesetih godina otkrila da se u najužem delu Đerdapa na pojedinim mestima u kazanima nataložilo 15 metara mulja.
- Samo sveobuhvatna analiza mogla bi da pokaže šta su sve vode iz gornjeg toka Dunava donele - kaže Milovanović.

• < Prev
• Next >