Moja Lađa

Za oni koji iskustva imaju s brzim talasima Drine, Lima, Tare i drugih planinskih reka, plovidba po Tisi je kao uspavanka. 

Ipak joj pritajene ćudi dobro znaju mlađane meštanke Katarina Čukurov, Verica Skajovski, Samanta Okovacki, Đulinka Čukurov i Milijana Rakin, jer su se bile kajakašice. Stevan Marjanov je predvodio desetočlanu horgoško-subotičku posadu u desantnom čamcu na osam kilometara dugoj ruti od Srpskog Krstura do mosta u Kneževcu. 

– Izdržaćemo do Kneževca na postu, da vidimo šta će nam skuvati u bograču tamošnji lovci – kaže Marjanov. 

Subotičaninu Zoltanu Deru ovo je prva regata na Tisi jer uglavnom plovi po Ludaškom jezeru.

– Mi imamo Palić i Ludaš pa nam je Tisa pravi doživljaj – veli Der. 

U desantnom čamcu startovala je i posada temerinske „Pasuljijade” i Ekološkog društva „Vodomar 05”, predvođena Draganom Vukotićem. 

– Kneževčani dolaze kod nas na „Pasuljijadu”, a i mi volimo da nas goste. Nas osmorica krčkamo pasulj za dvadesetak osoba, roštiljamo i ima se dovoljno kalorija i za duži spust. Usput skupljamo plastične flaše po vodi, da bar “odvadimo” – naglašava Vukotić ekološko misionarstvo. 

Milan Ostojin iz Ostojićeva poneo je mali dečji dušek, dovoljan tek toliko da se predahne, jer do cilja pliva. Njegov prijatelj Sima Božin iz Čoke se oslanja na unutrašnju automobilsku gumu, supruga Vojimirka je tek pred start ustanovila da joj je dušak probušen, no to je nije obeshrabrilo. 

– Na Tisi sam odrastao i naučio da plivam u četvrtoj godini. Ona je mirna, ali zna da bude i nepredvidiva. Planiram da se iduće godine, radi promene, spustim niz Drinu – veli Ostojin. 

Đurica Milosavljević iz Kneževca se već oprobao na Drinu i Limu. 

– Na Tisi je u odnosu na brze reke spust odista lagan, baš kako prija – kaže Milosavljević. – Najbolje je u ovim desantnim čamcima, gde može da stane deset ljudi, ali za nas obične smrtnike to je skupo jer košta hiljadu evra. Inače, meni se desio peh. Kod naduvavanja eksplodirao mi je čamčić kineske proizvodnje, ali šta sam mogao očekivati za 350 dinara! I drugi koji su se oslonili na jeftinu kinesku flotu imaju istu nevolju, ali neću odustati. Negde ću se već prikačiti. 

Tek što je startovao sa skromnog pontona, koji se ljuljuškao uz obalu pod teretom brojnih regataša, Radislav Pavlov iz Kneževca se prevrnuo, na površini otplutaše kačket, papuče, flaše s mineralnom vodom... 

– Ma ništa strašno, ipak je bolje da krenem s obale – nije se on jedio. 

Kanjižanin Ištvan Čizmadija se prućio na stiropor i prepustio vodenoj struji veslajući rukama, dok su Marko Živkov i njegov drugar iz Srpskog Krstura splav improvizovali od plastičnih flaša. Dvesta dvolitarskih boca bilo je dovoljno da izdrži Stevicu Božanina, Filipa Lagundžina, Nemanju Savina i Milorada Vrankovića. U sklapanju splava pomogao im je Miloradov deda, čije ime nosi, zakitili su ga i državnom zastavom, pa srećno stigli na cilj do paprikaša. „Đalinski mornari„ su zaplovili kamuflirani zelenilom. Kapetan Pera Kaloper, kormilar Velimir Jokić, navigator Đorđe Popov i intendandant Sever Zakić, zahvaljujući harmonikašu Zoranu Iliću, brzo su dobili društvo jer se za njihov jedrenjak zbog dobrog raspoloženja brzo prikačilo još nekoliko posada. 

– Roštilj smo dobro obezbedili, da se ne prevrne u Tisu kao na prvoj regati, a hrane i pića bilo je za čitav karavan – zadovoljan je kapetan Pera. 

Gužve je bilo oko bograča lovaca iz udruženja „Emil Talijan”, a potom se zdušno navijalo pri nadmetanja snagatora u nadvlačenju konopca. Od osam ekipa najbolja je bila ona iz Đale, koja je u finalu glatko pobedila „Krajišnika” iz Banatskog Velikog Sela. Za njihove kapacitete nagrada od jednog kartona piva pokazala se kao zaista skromna. Urnebes je nastao uveče, kada je na obali Tise zapevao šumadijski slavuj Miroslav Ilić. Na koncertu se okupilo više od 5.000 duša, a svima se učinilo „da je tek počelo” kad je na završetku koncerta pred ponoć nebo obasjao vatromet.

новинки кинематографа
Машинная вышивка, программа для вышивания, Разработка макета в вышивальной программе, Авторский дизайн