Moja Lađa

Историја града труне на дну река

Речна корита Дунава и Саве крију огромна археолошка богатства, али систематска истраживања тог подводног блага у нашој држави никад нису рађена.

Гордана Каровић, председница Удружења “Аква ет археологија”, залаже се да се и тај делић историје истражи, али и да се једног дана, бродови, чамци и друге вредности пронађене у дубинама престоничких река, можда нађу у јединственом музеју на Сави.

А, могло би ту много тога да се нађе. Примера ради, постоје писани подаци да се на дну Дунава налазе олупине три турске галије, потонуле половином 15. века, током речне битке за Београд.

- Када би оне биле пронађене, била би то права сензација. Јер, материјал који се открива под водом толико је разноврстан, да су ретки видови копнених археолошких истраживања који не могу да буду употпуњени информацијама из подводног контекста. Подводна налазишта су, уз то, изузетна и зато што је очуваност археолошког материјала неупоредиво боља под водом – прича Каровићева.

На дну река се налазе сведочанства бројних бродолома из различитих временских периода, чије би истраживање разјаснило непознанице у вези са навигационим и конструкционим карактеристикама бродова који су пловили нашим рекама пре појаве пароброда.

- Античка и средњовековна друштва била су везана за пловидбу, а кроз историју је водени транспорт, са системом лука и пристаништа, империјалним силама представљао основ за трговачку и војну доминацију. Тада је пловити било јефтиније и сигурније него ићи копном – објашњава Каровићева, која се подводном археологијом бави већ годинама.

Према њеним речима, подводна археолошка налазишта толико су разнолика да се може рећи да је вода једино што их спаја, пошто се под водом, поред потонулих пловила из различитих периода, остатака грађевинских објеката, мостова и сојеничарских насеља, бројног оруђа и оружја, могу наћи и комплексна насеља, данас поплављена променом корита река. Значајне налазе представља и десетак средњовековних моноксила, чамаца направљених од дрвета, који су извађени из Мораве, Саве и Дунава. Многи од њих данас се налазе у музејима широм Србије, а два најлепша су у Народном музеју у Новом Саду и у Конаку кнеза Милоша у Београду.

- Прави напредак у подводној археологији града биће могућ тек кад се истраживање и заштита овог сегмента културне баштине постави као државни и културни пројекат.

Првенствено би требало оформити Центар за подводну археологију и историју пловидбе, јер би се тиме објединили истраживање и заштита подводне културне баштине и очување традиције пловидбе на нашим рекама. У Сави, између Бранковог и трамвајског моста, формирао би се музејски акваторијум, у коме би били укотвљени рестаурирани бродови извучени из београдских река. Али, уколико се и даље ништа не буде радило, непроцењиво културно богатство, вековима старо, наставиће да пропада и нестаје, угрожено радом багера, хидрограђевинским активностима које археолози не прате, али и неконтролисаном активношћу ронилаца – каже Каровићева.

Према њеним речима, историјским бродским олупинама које се током лета делом појаве изнад воде, прете и бројни крадљивци, који то културно добро неовлашћено секу и продају у старо гвожђе.

- То је случај са парним тегљачима “Словенац”, који је потопљен на Сави код Јарка 1945. године, и “Косово”, који је стајао уз новобеоградску страну Саве осамдесетих година прошлог века. Wих, заједно са капетанијама пристаништа и савесним грађанима покушавамо да сачувамо од препродаваца метала – забринуто прича Каровићева.

Како то раде други

Сањајући о речном музеју у Београду, Гордана Каровић, председница Удружења “Аква ет археологија”, прича нам о Музеју бродова у Мађарској.

- У градићу Несмељ на Дунаву, удаљеном 70 километара од Будимпеште, налази се стална музејска поставка на води, коју у овом тренутку сачињавају три историјска, у потпуности реконструисана брода, од којих је најзначајнији речни монитор “Лајта”, изграђен 1871. године – каже Каровићева.

Izvor: www.pravda.rs 

• < Prev
• Next >