Moja Lađa

- Нико није веровао да ће у копу, који је био пред затварањем, готово преко ноћи нарасти језеро. Цело село, од око 700 кућа, долазило је да гледа како расте ниво велике баре и како се деца, па и старији, купају у бистрој и топлој води. Моји унуци свако лето проведу крај језера. Не треба им море – прича Александар Којић (81), подсећајући да никада до тада у напуштеним коповима није било толико воде.

Слободан Ранковић је упамтио језеро када је имао четири године. Тада се први пут окупао и до данас, после три деценије, није напуштао обале ове скривене, готово непознате еко-оазе у Тимочкој крајини.

- Моја кћерка Јелена иде у четврти разред. Од четврте године овде плива, понекад и тренира. Она је освајач много међународних медаља на пливачким првенствима широм Европе и у нашој земљи – каже Ранковић.

Према истраживањима од прошле године, само једно језеро у Немачкој има чистију воду од Рготског. Риболовац Зоран Трајковић од осме године пеца на језеру. Набројао је 12 врста рибе. Некад се језеро порибљавало, сада то чине само локални риболовци.

- Све што упецам на Дунаву донесем и пустим овде. Имамо и сомове капиталце. Ипак, најбоље је и најздравије купање. У сезони се дневно овде окупи две до три хиљаде купача из Зајечара, Бора, Београда… – каже Трајковић.

У околини језера је засађено на стотине канадских топола, липа, бреза, четинара. Посејана је и трава, све што је зелено и што може да се прилагоди песку и условима поднебља. У Рготини, некада богатом селу на размеђи Бора и Зајечара, срећни су због језера које се, захваљујући ћудима природе, уздигло изнад села у пешчаној ували, јер им је то нека врста надокнаде за индустријом уништену Белу (Борску) реку, која је пре више од осам деценија мамила купаче, риболовце, млинаре и воденичаре.

Izvor: www.pravda.rs

новинки кинематографа
Машинная вышивка, программа для вышивания, Разработка макета в вышивальной программе, Авторский дизайн