Brodom plovim s društvom po Tisi

Kako provesti ugodan dan vikenda nadomak Beograda

Brodom plovim s društvom po Tisi

Čim je brod zasekao uzvodno uz nabujalu Tisu, a ohlađena loza kliznula ka želucu, breme prethodne nedelje svalilo se s leđa i nekim drugim očima sam posmatrao potopljene vrbake u kojima su hladovinu i ribu hvatali titelski ribari, Begej kako se prikrada s leve strane i svu tu silnu vodu što je hitala ka Dunavu. Onda je ushićenje zamenio sram. Prvi i jedini put do sada Tisu sam video u Segedinu, a protiče nam tu pred nosom, 50-ak kilometara od Beograda. Svi bi u Tursku, Grčku, Egipat, ali gde će onaj ko nema para za Šarm el Šeik i Zakintos, ili ko nema toliko vremena na raspolaganju. Ili onaj ko bi samo da lepo provede neki dan vikenda. E, o tome je ova priča.

Avantura počinje u Titelu. O gradiću, sklonjenom sa glavnog puta i potopljenih ritova, imalo bi što šta da se kaže, a za početak, ovde je rođena Mileva Ajnštajn, tu je spomen-galerija slikara Stojana Trumića, nekad je ovde bila i komanda Šajkaškog bataljona austro-ugarske vojske, u blizini je i veoma vredno erheološko nalazište još iz doba Mikene... I skrenuće vam Titelčani pažnju, ponosni kao da Triglav pokazuju, na Titelski Breg koji je sa 132 metra visine najviši vrh u Bačkoj. Koliki je, toliki je, njima je najveći, ali uz njega idu legende koje bi rado prigrlili neki visovi što se mere hiljadama metara. Naime, tuda se za svoga vakta, motao moćni hunski vođa Atila Bič Božji i vele da je tu u blizini i umro na dan svoga venčanja. Po tradicionalnom hunskom običaju telo mu je spaljeno, ostaci položeni u zlatni kovčeg koji je - vele, baš sa ovog brega - bačen u mutne brzake Tise. Da li ga je ćudljiva reka odnela dalje ili prah strašnog hunskog poglavice samuje negde na dnu njenog korita, vekovima zatrpavan peskom, teško da će neko skoro odgonetnuti! Ali zato golet brega pamti pet, od ukupno sedam glacijacija, što znači da se na njemu za stručno oko sasvim jasno oslikavaju epohe stare stotinama hiljada godina. Posle ovoga, dalje se u prošlost nema kud, ali bliska budućnost obećava odmor na dvadesetom kilometru uzvodno gde počinje prava robinzonska avantura, specijalnost naših domaćina beogradske agencije „Ekskluziv turs“, koja će istu ovakvu turu ponoviti početkom idućeg meseca. A to znači bivakovanje na obali reke ili na nekoj od njenih ada, fenomenalnu zabavu, izvanredan ručak u čijoj pripremi sami učestvujete, obilje hladnog pića i sve to uz tamburaški orkestar. Tek kasnije saznajete da je u to zadovoljstvo, osim nesebičnog truda titelskih domaćina, ugrađena i jedna polomljena poluosovina na transportnom vozilu, a oni koji su se iščuđavali dobro ohlađenom pivu i sokovima mogli su rešenje enigme naći nedaleko u šiblju, u obliku starog dobrog „tamića“ sa sve zamrzivačem i agregatom na prikolici.
Pod uslovom, da su prošli vešto napravljenu zasedu titelskih robinzona koji su iskočili iza drveća uz krike i puni nepoverenja. Ali primirje je brzo sklopljeno, s tim što su pridošlice morale da reše nekoliko komplikovanih i smešnih zadataka koji su im postavili gospodari šume, zapravo, vešti mladi animatori iz Beograda. Zanimljive igre nosile su izvesne poene, merene čepovima sa pivskih flaša, a oni koji su sakupili sedamnaest i više osvajali su vrlo interesantne i vredne nagrade.
I dok su jedni prebrojavali poene, drugi su već uveliko okretali „Atiline mačeve“ (žice sa nanizanim ražnjićima) nad raspaljenim roštiljom, treći su čekali u redu za parče somovine i šarana iz talandare, četvrti nazdravljali lozom i podvriskivali uz tamburaške bećarce...
Kompletan doživljaj malo je pokvarila nadošla Tisa koja je „progutala“ prelepe plaže svojih ada, pa je izostalo kupanje, ali sada je i to moguće. Titelčanima pak nije smetala nabujala reka, pa su se uveliko kupali na svojoj potopljenoj plaži gde su iz vode virili slamnati šeširi suncobrana. Uz slatki podsmeh na naša beogradska pretenciozna naklapanja o spuštanju grada na reke koja nikako da se ostvare.
„Mi smo odavno izašli reku“, kažu lakonski.
A ne brane je ni vama, pa izvolite! 

• < Prev
• Next >