Moja Lađa

Dramatično!

EKOLOŠKE BOMBE U SRBIJI

Beograd - Kapaciteti Instituta za onkologiju i radiologiju prepuni,gradovi ekološki zatrovani, a deca najugroženija. Strahuje se da je broj obolelih od raka daleko veći od zvaničnih 120.000

BEOGRAD - Leukemija, tumori mozga i kostiju najčešći su kanceri koji se javljaju kod najmlađih, a svake godine oko 200 mališana oboli od ove opake bolesti!
Ove zapanjujuće podatke za Kurir je potvrdio direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije dr Nenad Borojević i dodao da industrijski zagađivači imaju veliki uticaj na povećan broj obolelih.
- Kapaciteti su nam prepuni, a liste čekanja se prave ne samo za lečenje već i za dijagnostiku. Svakog dana primimo oko 320 pacijenata, dok se njih 350 nalazi na bolničkom lečenju - saopštio je Borojević i naglasio da se trenutno na mamografiju čeka i po šest meseci, a za hemoterapiju oko tri nedelje. Trenutno je dijagnostikovano oko 120.000 obolelih od raka, ali se pretpostavlja da je stvaran broj mnogo veći. Prema rečima doktora Borojevića, činjenica je da živimo u ekološki nebezbednoj sredini i da je svaki grad u manjoj ili većoj meri zagađen.

Bor
Početak 2009. godine obeležila je ekološka katastrofa koja se dogodila u januaru, kada je iz Topionice bakra RTB Bor iscurio sumpor-dioksid, čija je koncentracija bila 110 puta veća od dozvoljene. Pored ovog otrova u vazduhu se tada nalazio i veliki broj teških kancerogenih elemenata, kao što su arsen, bakar, olovo i kadmijum.
Ispitivanja su pokazala da zbog višegodišnjeg trovanja vazduha koje izaziva ovaj industrijski gigant borska deca imaju za oko dva odsto niži nivo hemoglobina i za 400.000 manji broj crvenih krvnih zrnaca u poređenju s vršnjacima iz Sokobanje. Osamdeset odsto radnika u metalurgiji ima u proseku po dva hronična oboljenja. U Boru se svako dete najmanje pet puta godišnje javi lekaru zbog bolesti disajnih organa. Broj malignih oboljenja od 1979. do 2006. godine povećan je šestostruko!

Loznica
Lozničani još strepe od moguće eksplozije oko 500 tona ugljen-disulfida, koji nije izmešten ni 13 meseci posle velikog požara koji je zahvatio hemijsku fabriku „Viskozu“ kada je poginuo jedan radnik, a gradu zapretila ekološka katastrofa.
- U eksploziji bi bile porušene i okolne fabrike, ali bi najveću opasnost predstavljali gasovi, pa bi stanovništvo najverovatnije moralo da se evakuiše - izjavio je posle požara u „Viskozi“ Tomislav Sirk, sisteminženjer i bivši komandant Opštinskog štaba civilne zaštite za akcidentne situacije.
Odgovorni u opštini za Kurir su izjavili da je uklanjanje otrova obaveza države i Ministarstva zaštite životne sredine, koji su za kraj 2009. godine najavili njegov transport. Međutim, to do danas nije učinjeno, a Dragan Bosiljčić, načelnik Odeljenja inspekcije za postupanje u hemijskom udesu, izjavio je za Kurir da postupak izmeštanja ugljen-disulfida zahteva odgovarajuće pripreme i da ne može da kaže kada će se to dogoditi.
Prema rečima Petra Ekmeščića, zamenika gradonačelnika Loznice, opasnost od novih eksplozija je svakodnevna, pošto se deo od ukupno 500 tona CS2 nalazi u cevima i instalacijama fabrike, dok je drugi, veći deo smešten u cisternama pod vodom. Inače, ovaj otrov dovodi do trajnih nervnih oboljenja, upale moždanice i kome.

Beograd
Najveća ekološka bomba u regionu je grad Beograd, u kojem se, prema ranijim izveštajima nadležnih ministarstava i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, nalazi deset rizičnih fabrika, dok se železnicom kroz centar grada transportuju toksične materije, koje bi u slučaju havarije mogle izazvati stradanje i do milion stanovnika.
Najveći rizik za Beograd i okolinu predstavlja fabrika „Duga“ na Dorćolu, koja u svojim skladištima ima oko 100 tona materija opasnih po zdravlje.
- U dosadašnjim ekološkim havarijama bilo je smrtnih slučajeva, mada nikad više od petoro ljudi, dok se broj povređenih penjao i do pedeset. Ipak, to ne znači da je katastrofa u kojoj bi stradalo više stotina hiljada ljudi nemoguća - izjavio je prošle godine za Kurir ekspert za međunarodni terorizam Darko Trifunović i naglasio da transport opasnih materijala kroz centar grada predstavlja visok bezbednosni rizik, baš kao i skladišta nuklearnih materijala u Vinči.

Kragujevac
Prilikom NATO bombardovanja fabrike „Zastava“ u Kragujevcu došlo je do izlivanja preko 5.000 litara piralena, smrtonosne supstance čiji je samo jedan litar dovoljan da zatruje milion tona vode!
Kako je za razlaganje ove kancerogene supstance u zemlji potrebno oko 200 godina, stručnjaci upozoravaju da će se štetni efekti na zdravlje ljudi tek pojaviti. Da zlo bude veće, više od polovine ukupne količine piralena tom prilikom je preko kanalizacije oteklo u Lepenicu, koju mnogi povrtari koriste za zalivanje bašta. Inače, Međunarodnom konvencijom od 1978. godine njegova upotreba je zabranjena, pa se postavlja pitanje ko je dozvolio njegovo skladištenje i korišćenje za punjenje elektrotransformatora.

• < Prev
• Next >