Moja Lađa

Đelić: Srbija uključena u Dunavsku strategiju EU

Brisel - Srbija je zvanično uključena u pripremanu Dunavsku strategiju EU, kojom se planira finansiranje projekata ekonomskog, saobraćajnog, ekološkog i kulturno-turističkog makroregiona zemalja u slivu najveće evropske reke.

To je u Briselu izjavio potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić koji je razgovarao s generalnim direktorom za regionalnu politiku Evropske komisije Dirkom Anerom, i predao mu dokument s projektima koje Srbija želi da ostvari na dunavskom području. U strategiju će biti uključeno šest podunavskih zemalja EU, Srbija, Hrvatska, Moldavija i Ukrajina, a ceo poduhvat je pokrenula jedna od najmoćnijih nemačkih pokrajina, Baden-Virtenberg.

  Ukazujući na velike potencijale dunavskog sliva, Đelić je naveo da je trenutno na Dunavu, u odnosu na Rajnu, drugu najveću evropsku reku, registrovano deset puta manje brodova, a dunavskim tokom se prevozi osam puta manje robe nego na Rajni. Srbija se, po rečima Đelića, prvi put tretira ravnopravno s članicama EU, jer je uključena u izradu Dunavske strategije, koju bi Evropska komisija trebalo da sačini do jeseni ove godine.

  Đelić je istakao da je u Evropskoj komisiji dobio uveravanja da će se prema Srbiji postupati kao prema članicama EU kad se budu izradjivali i finansirali projekti uredjenja plovnog toka, izgradnje puteva, mostova, luka, energetike, robnih terminala, turističkih objekata, razvoja ekonomskih potencijala i projekata očuvanja prirodne sredine dunavskog sliva.

  Dunav je, istakao je potpredsednik srpske vlade, velika šansa Srbije, budući da Dunav kroz Srbiju prolazi dužinom od 588 kilometara, što je četvrtina od oko 2.000 kilometara sliva ove reke. Đelić je primetio da je dosad jedino u EU, prošlog oktobra, usvojena makroregionalna strategija za Baltik, za čije je projekte
obezbeđeno 50 milijardi evra iz evropskog budžeta. On je dodao da je otud veoma važno da Srbija bude uključena u takvu, dunavsku regionalnu strategiju velikih razmera, jer će idućih godina moći da računa i na priliv značajnih strukturnih finansijskih sredstava.

  Reč je o sredstvima Evropske komisije, novcu iz programa IPA za podršku zemljama kandidatima za članstvo u EU, kao i sredstvima Evropske investicione banke i drugih finansijskih ustanova. A kroz dve-tri godine bi Srbija, zajedno sa drugim podunavskim zemljama, takođe, mogla računati na mnogo veća sredstva iz strukturnih fondova EU.

  U četvrtak će u Novom Sadu biti održan susret rektora univerziteta iz svih podunavskih gradova, s ciljem da se i naučno-tehnološki afirmiše inovacioni potencijal Dunava. Projekti Srbije uključuju, pored ostalog, i čišćenje i obnovu mreže kanala Dunav-Tisa-Dunav.

Izvor: www.blic.rs

• < Prev
• Next >