Moja Lađa

Daleko od obale, daleko od gostiju

Beograd - Iako su se vlasnici potrudili da "protezama" od dasaka premoste narasle vode Save i Dunava, plutajući prestonički restorani beleže dramatičnu oseku prometa.

Umesto da služim mušterije, samo brišem prašinu sa inventara i slušam muziku. Poslednjih desetak dana niko nije kročio na splav, ni da se ogreje. Umesto žamora gostiju, huči vetar – kaže konobarica sa jednog od splav-restorana. Nabujale vode Save i Dunava, uz hladnoću koja nikako da digne sidro, rasterale su goste ugostiteljskih objekata na beogradskoj „rivijeri”

Zoran Martić, suvlasnik splava „Akapulko”, kaže da su Dunav, koji je izašao iz korita, premostili drvenim konstrukcijama. Tvrdi da se do njegovog restorana na vodi na taj način može stići potpuno bezbedno.

– Reku smo nekako savladali, ali je besparicu teško premostiti. Od oktobra je iz meseca u mesec sve manje gostiju, a i oni koji dolaze, uglavnom „razvlače” jedno piće čitave večeri – kaže Martić.

I Nenad Mitrović, jedan od vlasnika splava „Hrabro srce”, kaže da se gazde plutajućih restorana u ovo vreme gotovo svake godine suočavaju sa problemom da im se objekti, umesto u priobalju, nađu na „debeloj vodi”. Kaže da je nasip u Zemunu veoma nizak, pa obalu moraju da dosežu sistemom improvizovanih produžnih mostova.

Visok vodostaj još više glavobolje zadaje ugostiteljima savskih splavova. Prelivene obale i vetar koji probija do kostiju nisu primamljiv ambijent za šetače, najčešće dnevne goste njihovih restorana. Mnogi su upravo zato svoje radno vreme sveli samo na večernje termine.. Vatrogasac koga smo juče oko podne zatekli na dužnosti na jednom od splavova, zabrinuto nam kaže da nije siguran da li će uopšte dobiti platu, jer prometa u poslednjih mesec dana gotovo da nije ni bilo. A potrudili su se, kaže, da ih visoka voda ne odseče od sveta, sredinom februara su na jedvite jade uspeli da postave improvizovanu drvenu ćupriju, „protezu” za postojeći most između splava i obale.

– Nekoliko nas je satima radilo iz čamaca, porazboljevali smo se, temperatura je bila oko nule, a dešavalo nam se i da upadnemo u vodu –prepričava naš sagovornik, dodajući da, kada je u pitanju poseta, ništa bolje nije ni na drugim splavovima sa obe strane Brankovog mosta.

– Malo je reći da je promet opao. Gostiju zapravo uopšte nema! Živoj muzici smo do daljeg odložili angažman, kome bi uopšte svirali – bovama, čamcima i psima lutalicama – rezignirano komentariše jedan od vlasnika restorana na splavu blizu Brankovog mosta, dok pogledom prelazi preko puste, nabujalom vodom, udaljene obale.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >