Bogoljavljenje
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Tuesday, 27 January 2009 10:00
- Hits: 3690
Svake godine širom Srbije, 19. decembra stotine sinova Srbije, verujući da ih sa neba gleda ON, dokazuje svoju vernost i ljubav skačući u zaleđene reke i jezera u trci za „časnim krstom” od petnaestak kila. Plivalo se simbolična 33 metra, a širom Srbije većinu „bogojavljenskih krstova” odneli su najbolji od najboljih, najhrabriji od najhrabrijih, što će mnoge navesti i na zaključak da je reč o najglupljima od najglupljih, ali tu ocenu ostavimo Njemu. A na koga će ove godine morati posebno da obraća pažnju?
Ovogodišnji bogojavljenski krst iz Savskog jezera na Adi Ciganliji osvojio je Marko Tomašević, a iz Dunava u Zemunu Igor Cicović. Osim pobedničkog mentaliteta, ova dva momka imaju i zajedničku ljubav prema uniformi Žandarmerije, koju nose u svoje radno vreme. Žandarmski dvojac imao je i žestoku konkurenciju među kolegama, pripadnicima Policijske akademije, SVIBORA, fudbalerima, građanima...
 |
Ć |
Cicović se za „očevu” naklonost morao boriti sa još 78, a Tomašević sa još 38 plivača, a budno oko novinara zabeležilo je da je među njima bila i petnaestogodišnja Bojana Dedić iz Sombora.
Bojana je međutim najmlađa među učesnicima u trci za „časni krst”, jer su kao počasni plivači učestvovali i sedmogodišnja Aleksandra i devetogodišnji Momir Radulović. Nije poznato da li su i njihovi roditelji iskušavali svoju ljubav prema Ocu i tako porodično uveličali njegovo prisustvo.
Taman kad je sveti otac pomislio da je ljubav Srba bezgranična, gledajući promrzle sinove i ćerke kako uranjaju u vodu temperature dva stepena celzijusa, najbrži i najželjniji očeve ljubavi, koji je i u prethodne dve godine dokazivao svoju ljubav pobedama u ovom takmičenju, posle trke je izrazio nevericu, kako su to mediji preneli, što je pobedio treći put u ovom takmičenju, a pošto mu je predsednik opštine Čukarica Milan Tlačinac uručio pobednički plašt, a episkop hvostanski Atanasije Rakita krst, kratko rekao da mu je „hladno”.
Ova jedna reč zarila se poput otrovne strele u Oca pa se umesto da je ponovio reči „Ovo je sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji”, koje je izrekao iznad reke Jordan za vreme krštenja najmilijeg sina, pokunjeno vratio među nebeske skute s nevericom ponavljajući reči predstavnika nebeskog naroda: „Hladno mi je. Hladno mi je...”
A da će mu ovo biti jedan od ne baš najpamtljivijih dana, Otac je mogao naslutiti nadgledajući upravo reku Jordan u okolici ruskog grada Saratov. Tamo su njegovi sinovi izronili torbu u kojoj su našli odsečenu ljudsku glavu.