Zašto su evropski standardi nevažni za luke u Srbiji
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Thursday, 06 May 2010 07:03
- Hits: 2036
Državni organi su omogućili novim vlasnicima da postanu de facto vlasnici luka kao strateških objekata saobraćajne infrastrukture. To za posledicu ima postepeno gašenje lučkih delatnosti na Dunavu, jer novi vlasnici nisu zainteresovani za lučku delatnost, već da dobiju u vlasništvo skupo građevinsko zemljište, na kome će graditi objekte druge namene ili trgovati zemljištem. To je osnovni razlog što strateški važna lučka delatnost u Srbiji zamire.
Na ovo ukazuju i upozorenja iz Brisela koja su Vladi Srbije upućena još pre dve godine. U njima se navodi da se luke ne koriste u skladu s kapacitetima i mogućnostima, kao i da su procedure u lukama nekoordinisane i neefikasne usled nedostatka pravne regulative. Procedure se u praksi različito primenjuju od luke do luke. Navodi se primer luke u Smederevu koju su domaće vlasti označile kao međunarodnu luku, što znači obavezu da pruža usluge svim brodovima pod istim uslovima (princip Ko prvi stigne, prvi je i uslužen). Međutim, lučke procedure su organizovane prema potrebama samo jedne kompanije.
Nacrt zakona o lukama koji uvažava preporuke EU o organizaciji i funkcionisanju lučke delatnosti na Dunavu već je odavno pripremljen u Ministarstvu za infrastrukturu. Za ovo važno državno pitanje, i pored toga što postoje jasno definisana rešenja, ne postoji politička volja da bude adekvatno rešeno, jer su očigledno nadvladali privatni interesi. Donošenje ovog, ali i Zakona o javnoj svojini se odlaže već nekoliko godina. Zbog toga, u ovom trenutku nije precizno definisano šta su dobra u javnoj upotrebi koja se ne mogu otuđiti iz državne svojine. Sa ovim nedopustivim pravnim prazninama, prošlog leta je donet novi Zakon o planiranju i izgradnji koji vlasnicima privatizovanih preduzeća, pa i luka, omogućavaju konverziju prava korišćenja zemljišta u pravo svojine. Novi vlasnici luka ne kriju da su preduzeća za obavljanje lučkih delatnosti kupili samo radi zemljišta. Ovim, kao i mnogim ranijim postupcima, državne institucije su im u potpunosti izlazile u susret.
Najdrastičniji primer podređivanja opšteg interesa privatnom je slučaj Luke „Beograd“.
Luku „Beograd“ je krajem 2005. godine kupila fantomska firma „Worldfin“ iz Luksemburga koja je raspolagala sa 31.000 evra a koja je akcije, u postupku preuzimanja, platila nešto više od 40 miliona evra. Bez obzira na to što su kupili samo preduzeće za obavljanje lučkih delatnosti, koje nije bilo vlasnik zemljišta, novi vlasnici su odmah izjavili da ih obavljanje ovih delatnosti ne interesuje, već da su preduzeće kupili samo zbog zemljišta. U tom trenutku, njihovi zahtevi su bili u suprotnosti i sa zakonom i sa GUP-om.
Grad Beograd je 2003. godine usvojio Generalni urbanistički plan s rokom važenja od 20 godina. Upravo je ovaj podzakonski akt odredio da Luka ostaje na istoj lokaciji, čak da se površina za obavljanje lučkih delatnosti poveća za oko 10 hektara, a da se iz ove oblasti izmeste delatnosti štetne za životnu sredinu, kao što je hemijska industrija „Duga“ i slično. Generalni plan se donosi da bi se obezbedila predvidivost u razvoju, da bi se utvrdila pravila za razvoj grada i izgradnju i da investitorima omogući da planiraju svoje aktivnosti. Šta se zaista promenilo dve godine nakon usvajanja GUP-a? Nije ni udaljenost od centra, niti su se stekli uslovi da grad rešava svoje odavno nagomilane probleme, mnogo važnije i urgentnije od eventualnog izmeštanja Luke. Jedino što se promenilo to su vlasnici Luke. Upravo zbog njih je grad već od tog trenutka počeo da priprema izmenu GUP-a, tako što je Direkcija za građevinsko zemljište raspisala međunarodni tender i za prethodnu studiju opravdanosti izmeštanja luke platila blizu milion evra. Nakon toga je usvojena izmena GUP-a, u kome je za sada, u prvoj fazi 70 hektara zemljišta Luke „Beograd“ planirano za početak izgradnje „Grada na vodi“. Rukovodilac izrade GUP-a u Urbanističkom zavodu Beograda Jovan Urošević ističe: „Kada je reč o Luci ’Beograd’, površina od 100 hektara je prevelika za lučke potrebe grada, te će oko 70 hektara biti transformisano u komercijalne namene“.
Promenom namene zemljišta koja u Luci dozvoljava gradnju i donošenjem novog zakona koji dozvoljava sticanje svojine na lučkom zemljištu, državni organi su omogućili novim vlasnicima Luke da postanu vlasnici najatraktivnijeg zemljišta u Beogradu da bi njime trgovali a grad ostaje bez Luke za čiju je izgradnju dao zemljište i decenijama ulagao velika sredstva.
Da bi se prikrili pravi razlozi gašenja luka, zakonom je propisano plaćanje tržišne cene za sticanje svojine na zemljištu. Vlada je to odmah umanjila za celokupnu vrednost kojom je plaćeno preduzeće. Nažalost, luke se ne mogu tretirati kao neizgrađeno zemljište, niti se cena ovog zemljišta može izračunati na taj način. Mora se uzeti u obzir cena izgradnje nove luke s pripadajućom infrastrukturom, što jedino može biti pravična naknada za zemljište Luke.
Izvor: www.politika.rs