Rekord, po svaku cenu
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Wednesday, 16 June 2010 12:36
- Hits: 2250
Srećan kraj avanture 16-godišnjakinje iz Kalifornije koja je sama u onesposobljenoj jedrilici usred oluje u Indijskom okeanu, bila na ivici tragedije |
U subotu ujutru po lokalnom vremenu srećno je okončana drama 16-godišnje Ebi Sanderlend iz Kalifornije, čija je onesposobljena 12-metarska jedrilica plutala u olujnim vodama na jugu Indijskog okeana, na pola puta između Afrike i Australije, po oko 3.000 kilometara udaljena od ova dva kontinenta, zapljuskivana talasima velikim kao trospratnica. Spasio ju je jedan francuski ribarski brod, uz pomoć za to specijalno poslatog aviona iz Australije.
Odahnuli su svi koji su pratili ovu životnu avanturu američke tinejdžerke, podeljeni oko toga kako da se odnose prema mladoj junakinji, a pogotovo prema njenim roditeljima.
Da li je u pitanju avanturistički duh i hrabrost, ili njena nezrelost i roditeljaska neodgovornost? Da li je neko ko ima samo 16 godina, bez obzira na to što je od ranog detinjstva na moru i što je dobro obučen da upravlja jedrilicom, mentalno i fizički sposoban da devet meseci sam provede u brodu od 12 metara i savlada sva iskušenja nepredviđenih situacija i ćudi tri okeana?
Drugo pitanje je – čemu sve to? Vredi li rizikovati jedan mladi život zarad herojskog dočeka kod kuće i svetskog rekorda najmlađe osobe koja je sama oplovila svet? „Pustiti je samu u ovo doba na jug Indijskog okeana je kao i smrtna presuda”, ocenio je jedan iskusni jedriličar u petak, kada je saopštena vest da je posle 20-satne neizvesnosti, australijski „erbas” sa oznakama kompanije „Kvantas” u specijalnom izviđačkom letu uspeo da sa Ebi uspostavi kontakt i sazna da je nepovređena, ali da joj je brod nepopravljivo oštećen.
U ovo doba na jugu Indijskog okeana je zima, hladni vetrovi duvaju i do sto kilometara na sat, talasi su visoki između šest i devet metara. Na njenoj jedrilici nazvanoj „divlje oči”, jak vetar je polomio glavnu katarku, tako da je plutala nošena samo talasima, ne brže od jedne milje na sat.
Kad je 23. januara ispraćena na svoj put znalo se da u nedoba mora da prođe kroz ove vode, da bi od Rta dobre nade prošla pored Australije i zašla u nešto mirniju pučinu Tihog okeana, na putu kući, ka Kaliforniji.
Pre toga njen pokušaj obaranja rekorda je već bio propao, pošto je morala da uplovi u luku Kejptauna i popravi neispravan uređaj za autopilotiranje. Ali je bila rešena da ipak oplovi zemljinu kuglu, sama, mada više ne bez pristajanja.
Spasilački brod je do nje je u subotu stigao posle 24-satne plovidbe i dvostruko duže neizvesnosti oko toga kako će se sve okončati. Stručnjaci su strepeli da je sam čin njenog prebacivanja iz jedrilice na veliki brod veoma rizičan uz velike talase i jak vetar, ali se sve ipak srećno završilo.
Ali, da li je trebalo i da počne?
Ne bi svakako da ova tinejdžerka na to nije podstaknuta i ohrabrena od roditelja. „Američka devojka”, uznosili su je neki mediji krajem prošle godine, druga od sedmoro dece (majka joj upravo očekuje osmo) u porodici koja voli more i živi od popravke brodova. Njen stariji brat Zak je, uostalom, sa 17 godina takođe obišao svet u jedrilici, putovao je godinu dana, takođe sam, ali je često pristajao, tako da je njegovo jedrenje nekako bilo manje rizično.
Prošlog meseca druga tinejdžerka, Australijanka Džesika Votson, samo pet meseci starija od Ebi, uspela je u istom naumu, mada joj rekord osporile jedriličarske asocijacije, jer nije ispunila uslov da prevali najmanje onoliko milja koliko ima ekvator – put je skratila putujući kraćim, južnim uporednicima.
Na pitanje zašto su je pustili na ovaj put koji je bio na ivici tragedije, Ebina majka je odgovorila: „Tragedija je uvek moguća – može da joj se dogodi i dok se uveče vraća kući u automobilu sa drugaricama”. „I jedrenje i život su opasni”, ocenio je pak njen otac.
Australijanac Jan Kirnen, jedriličar koji je putovao oko sveta i koji zna šta sve to podrazumeva, smatra da 16-godišnjaci nisu u stanju da samo procene da li su sposobni za ovu vrstu iskušenja. „Nama su potrebni avanturisti, ali trebalo bi zabraniti avanturizam koji ugrožava i spasioce”.
Uz pomenuti francuski brod, operaciju spasavanja od samog početka predvodila je Australija, koja je po pomorskim konvencijama, zajedno sa Nju Zelandom i Čileom nadležna za ovu vrstu misija na južnoj polulopti. Trošak, koji može da dostigne i milion dolara, platiće australijski poreski obveznici.„Izgleda da je postalo moda da maloletnici plove oko sveta”, ocena je britanskog jedriličara Toni Bušmara, koji je u sličnom poduhvatu spasen nadomak Australije 1997, pošto je pre toga pet dana proveo u prevrnutoj jedrilici. On i drugi pozivaju da se ovakve avanture više ne preduzimaju bez adekvatne polise osiguranja koja bi pokrila spasilačke troškove.
Redakcija Ginisove knjige rekorda je inače saopštila da zbog rizičnosti ovakvih avantura, više neće oficijelno registrovati kategoriju „najmlađeg” jedriličara koji je oplovio svet. Sud u Holandiji je zvanično zabranio jednoj 14-godišnjakinji da, uprkos dozvole roditelja, krene sama na jedrenje oko sveta.
Tek će se videti sa kakvim će mentalnim traumama Ebi Saderlend stići kući, znatno pre septembra da je osala u jedrilici. Sad je kasno da se pita da li je trebalo sve to da započinje: zbog medijske slave, ili onoga drugog.
Jer sve ovo nije ni bez komercijalne strane: na sajtu abbu16.com velika je ponuda postera, majica, jakni, patika i ostale robe sa njenim imenom i znakom njenog jedrenjaka.
Ona jeste hrabra devojka, ali će se još dugo raspravljati da li je ono čega se latilo bilo pametna odluka.
Izvor: www.politika.rs