Naftna mrlja na savesti
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: RAZNO
- Published on Thursday, 17 June 2010 14:41
- Hits: 2388
 |
Izlivanje nafte u Meksičkom zalivu slično utiče na psihu američkih građana kao teroristički napadi od 11.septembra 2001.godine, ocenio predsednik SAD Barak Obama |
"Na isti način na koji je pogled na naše slabosti i našu spoljnu politiku duboko promenjen napadima od 11. septembra, mislim da će ova katastrofa oblikovati način na koji razmišljamo o čovekovoj okolini, u mnogim godinama pred nama", rekao je Obama u intervjuu časopisu Politiko.
U međuvremenu troškovi "Britiš petroleuma" za saniranje oštećene bušotine iz koje curi nafta dostigli su 1,6 milijardi dolara, preneo je Radio Slobodna Evropa.
U tu cifru uključeno je 25 miliona odštete, koliko je britanska kompanija isplatila državama Florida, Alabama i Misisipi, kao i prvih 60 miliona dolara, koliko je koštala izgradnja plutajuće barijere prema ostrvima uz obalu Lujzijane.
U cifru od 1,6 milijardi dolara nisu uključene tužbe pojedinaca zbog šteta nastalih zbog curenja nafte.
BP je do sada pokušao nekoliko metoda za suzbijanje isticanja nafte. Najnoviji je postavljanje poklopca na patrljak cevi bušotine na morskom dnu. Time se hvata i do brodova-tankera bezbedno prenosi 2,46 hiljade tona nafte dnevno, ali velika količina i dalje izmiče i razliva se u more.
Naučnici računaju da je u Meksički zaliv od 20. aprila, kada je ekslodirala naftna platforma, isteklo između 151 hiljade i 413 hiljada tona nafte, izazivajući najtežu ekološku nesreću u istoriji SAD.
Obalska straža SAD je u sredu pismom zatražila od BP detalje plana za rešavanje problema, a kompanija odgovorila da će sistem za hvatanje nafte koja kulja iz podmorja, biti gotov do sredina jula. Taj sistem bi trebalo da hvata oko 7,57 hiljada tona nafte dnevno i da izdrži sezonu uragana koja počinje.
Ugrožavajući živi svet i opstanak ribara koji od njega žive, nafta je do sada zagadila deo površine Meksičkog zaliva, duboko podmorje i više slojeve vode, kao i deo severne obale na kojoj se gomila desetak santimetara debeo masan sloj.
Brodovi Obalske straže posebnim napravama prikupljaju hiljade tona nafte sa površine mora, pumpaju je u tankere i šalju u rafinerije, dok hiljade aktivista i organizacija plovećim branama i priručnim sredstvima štite priobalje.
Izvor: www.rts.rs