Moja Lađa

Metan uništava život u Atlantiku

Iz nafte koja je iscurila u Meksički zaliv oslobođeno je mnogo štetnog gasa, što bi moglo da stvori takozvane "mrtve zone", u kojima ima tako malo kiseonika, da ništa ne može da preživi.

Nafta koja je iscurila u Meksički zaliv sadrži ogromne količine metana koje bi mogle da ubiju sav živi svet u moru, upozoravaju naučnici. Džon Kesler, profesor sa Univerziteta u Teksasu, upozorio je da nafta u zalivu sadrži oko 40 odsto metana, dok se u običnim zalihama nafte nalazi samo pet odsto ovog gasa.

To znači da su u Zaliv ušle ogromne količine metana, što bi moglo da stvori takozvane „mrtve zone", u kojima ima tako malo kiseonika, da ništa ne može da preživi. Kesler je rekao da se radi o „najvećoj erupciji metana u modernoj ljudskoj istoriji".

Kobni gas

Metan je bezbojna, zapaljiva supstanca bez mirisa i jedan od glavnih sastojaka prirodnog gasa koji se koristi za grejanje. Pre nego što se nafta izvučena iz zemlje šalje u rafinerije, obično se spali višak prirodnog gasa, što je i „Britiš petroleum" učinio dok je prikupljao 22 miliona litara nafte u zalivu. Otkad je počela da se prikuplja nafta, spaljeno je oko 150 miliona kubnih metara plina, što je dovoljno za grejanje 450.000 domova tokom mesec dana.

Ipak, problem nije u prikupljenoj, nego u nafti koja se izlila u more i za sobom ostavila velike količine metana. Naučnici još uvek pokušavaju da izračunaju koliko je nafte iscurilo u more i kako će to da utiče na celu tragediju. Metan je uz to već imao veliku ulogu u celoj katastrofi. Veruje se da je eksploziju na platformi „Dipvoter horajzon" uzrokovao upravo metan. Kristali metana takođe su se nakupili u prvoj kupoli postavljenoj na izvor, što je označilo kraj tog pokušaja zaustavljanja nafte.

Mikrobi koji žive u moru hrane se naftom i prirodnim gasom i troše velike količine kiseonika, koji im je potreban za varenje hrane. Kako vuku sve veće količine kiseonika iz vode, to stvara dva problema. Kad nivo kiseonika dovoljno padne, more prestaje da razgrađuje naftu, a bez kiseonika život u moru ne uspeva.

Kesler,  otkad  je počeo da istražuje slučaj, kaže da je već pronašao područja na dubini od oko 300 metara u kojima je nivo kiseonika pao za dva do 30 odsto. Pad nivoa kiseonika nije neobičan u plitkim vodama, ali jeste u dubokim, i zato naučnici uopšte ne znaju kakve će uticaje cela katastrofa imati na ekosastav dubokih voda.

Slična katastrofa

Slična ekološka katastrofa već 20 godina remeti prirodnu ravnotežu u Severnom moru, u koje ističe metan. Scenario je sličan kao i u Meksičkom zalivu, samo su detalji različiti. U Meksičkom zalivu nekontrolisano ističe nafta, u Severnom moru metan. U Meksičkom zalivu krivac je „Britiš petroleum", u Severnom moru „Ekson mobajl". Iako je metan nevidljiv i njegovo isticanje u more na prvi pogled ne deluje tako dramatično kao isticanje sirove nafte, ekološko posledice su podjednako dramatične.

S dna Severnog mora, 140 kilometara od obale Škotske, već gotovo 20 godina iz kratera od 15 metara nekontrolisano izbija gas. Radnici „Ekson mobajla" 20. novembra 1990. tražili su naftu, ali naišli su na gas. Eksplozija je stvorila krater iz kog plin ističe takvom jačinom da su britanske vlasti tu zonu označile kao nesigurnu za pomorski saobraćaj. Nemačke naučnike koji su podmornicom pokušali da se približe krateru pritisak je odbacio „poput katapulta". U samoj vodi metan je neškodljiv, ali u atmosferi sprečava povratak sunčeve energije nazad u svemir. To pospešuje globalno zagrevanje i to, kako tvrde naučnici, 20 do 30 puta jače nego u javnosti mnogo poznatiji ugljen-dioksid. Koliko je metana do sada isteklo u atmosferu nije poznato, ali je koncentracija u moru oko kratera nekoliko hiljada puta veća od uobičajene.

Vrata pakla

Nakon što su suočeni sa rezultatima nemačkih naučnika sa Lajbnicovog instituta za morsku biologiju u Kilu, odgovorni u „Ekson mobajlu" su doduše pokazali interesovanje, ali su odbacili bilo kakvu odgovornost za severnomorsku katastrofu. Devedesetih je jedna komisija zaključila da ne postoji opasnost po okolinu. Tada, međutim, još nisu bile poznate studije o štetnosti metana po klimu.

Britanske vlasti su ipak najavile nova istraživanja na jesen. Ali zaustavljanje isticanja metana je skoro nemoguće. Jedini slučaj nekontrolisanog izbijanja metana zabeležen je pre 39 godina u Turkmenistanu, u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Stručnjaci su tada zapalili plin koji gori i dan-danas. Lokalno stanovništvo ovaj gorući krater zove „Vrata pakla".

Mrtva zona

Naučnici su početkom maja istraživali 25 kilometara dug podvodni talas nafte koji se kreće jugozapadno od mesta isticanja. Otkrili su da je koncentracija metana na tom mestu 10.000 puta veća nego što je normalno, kao i da je nivo kiseonika opao za najmanje 40 odsto. Neki delovi naftnog talasa isisali su toliko kiseonika dovoljnog da bi stvorili tzv. „mrtvu zonu", regiju u kojoj ne mogu da uspeju nikakvi aerobni organizmi.

Izvor: www.pressonline.rs

• < Prev
• Next >