Očistimo Srbiju

Očistimo Srbiju

 Zašto je Srbija veliko smetlište?

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja prepoznalo je, kao jedan od najvećih problema životne sredine u Srbiji, nizak nivo upravljanja otpadom. Problemi nastaju kao posledica nedovoljno razvijene infrastrukture, ali i loših navika i nedovoljne brige za okolinu.

Srbija je država u kojoj se decenijama gomila različito smeće, dok bilo kakav ozbiljan sistem reciklaže ne postoji. Država donosi novi set zakona kojima bi trebala da pomeri stvari sa mrtve tačke, i uvede red u ovu oblast. Ipak, reda nema samo delimično zbog dosadašnje inertnosti i neodgovornosti različitih Vlada koje su se kao na traci smenjivale na vlasti u Srbiji. U Srbiji danas građani masovno spaljuju i uništavaju plastične kontejnere , a nekako treba obezbediti njihovu saradnju , ne samo da ne spaljuju kontejnere, već i da razvrstavaju staklo, plastiku, metal, papir, i ubacuju ih u posebne kontejnere.

Stanje duha u Srbiji je takvo, da se opšte društvena terminologija može uporediti sa zatvorskom.Tako bi građanin koji bi prijavio nekoga ko baca đubre kroz prozor svog stana,izručuje šut pored puta ili baca smeće kroz prozor svog automobila, pre bio označen kao “cinkaroš”, (opšte društveno usvojen termin kojim inače kriminalci interno označavaju zaštićene svedoke), nego kao pozitivan društveni primer koji treba slediti.

Dovoljno je da samo jedan jedini građanin, ubaci opušak u kontejner sa plastikom ili papirom i da ostalih 99 posto građana osete da je njihova saradnja besmislena, i da najbolja namera zakonodavaca bude nedovoljna. Upravo zato, Srbiji očajnički trebaju “cinakroši”, savesni građani koji će, poput drugih normalnih država, smesta prijaviti one koji od Srbije prave najveće smetlište u Evropi, umesto lažne solidarnosti koja void do toga da svi zajedno tonemo u planinama različitog smeća. Gastarbajteri iz Srbije, koji rade u razvijenim zemljama, i te kako poštuju ekološke zakone u zemljama u kojima rade, ne pada im na pamet da bace opušak kroz prozor, pošto znaju da im se lako može desiti da ih neko prijavi i da plate ozbiljnu kaznu. Svo svoje đubre obično istresu u svoju otažbinu, odmah po prelasku graničnog prelaza, upravo zato što je Srbija zemlja koja ima građane koji više vole da žive u smeću, nego da ih neko nazove “cinkarošima”. Novi zakoni moraju obezbediti kaznenu politiku koja će biti primenjiva, i dovoljno stroga da i nesavesne građane ubedi da im se ne isplati da krše zakon. Takođe, ni sama država nije bez krivice, tako da je umesto da besmisleno gomila stotine tona smeća na desetinama poluuređenih deponija širom Srbije, već sada smo mogli imati desetine toplana koje bi spaljivale smeće i tako bi se obezbedilo grejanje zastotine hiljada građana. Ovako, u najboljem slučaju, možemo da budemo srećni što već sada u Srbiji nemamo epidemiju zaraznih bolesti, pošto umesto reciklažnih centara, ili toplana koje spaljuju smeće, danas po deponijama Romi ručno, bez zaštite, razvrstavaju i raznose planine đubreta, ma kako ono bilo opasno, sa deponija na kojima se pored njih redovno nalazi i ogroman broj ptica i životinja. Novi zakoni su samo deo rešenja, dok je ključ u saradnji svih građana, u njihovoj svesti da je ovo pitanje jedno od onih koje čine razliku između civilizovanih i necivilizovanih društava. Upravo zato, želimo da čujemo Vaše mišljenje, Vaše komentareo ovoj temi: smatrate li da je čišćenje Srbije isključiva obaveza države, ili je obaveza i svakoga od nas.

www.danas.rs

Rečna policija efikasno spasava samoubice

Građani prijavljuju skokove sa mostova

Pripadnici Rečne policije u 95 odsto slučajeva spasu one koji pokušaju da izvrše samoubistvo skokom sa beogradskih mostova. U toku ove godine zabeleženo je deset pokušaja samoubistva, a zahvaljujući brzoj intervenciji Rečne policije svi su spaseni i hospitalizovani.

Read more: Rečna policija efikasno spasava samoubice

PROFESIJA - Instruktor Dragan Knežević uči Beograđane da jedre

PROFESIJA - Instruktor Dragan Knežević uči Beograđane da jedre

Jedro nad Savom

Ne radi se o jeftinom sportu i zadovoljstvu, jer jedrilice koštaju od dve hiljade evra do čitavih 15.000

Nije bilo lako naći sudiju i instruktora jedrenja Dragana Kneževića Kneza. Većina onih koji odlično poznaju Beograd ovde se slabo snalaze. Od Gemaxa pa do nove lokacije Akademskog jedriličarskog kluba Beograd treba proći uz Savu sve do novog železničkog mosta.

Tu su uz reku načičkane kućice i radionice. Nizovi cvetnih bašti i loza, sa grožđem koje još nije obrano, stabla sa očito zrelim smokvama, koje su već na granama počele da se suše. U radionicama se nešto užurbano radi. Nije ni čudo, tu u blizini se zaravnjava mesto gde će novi beogradski most preko Save izlaziti na novobeogradsku stranu.

Read more: PROFESIJA - Instruktor Dragan Knežević uči Beograđane da jedre

Plutaju bez dozvole

 SPLAV-RESTORANI, ploveća postrojenja, gliseri i čamci na Savi i Dunavu bili su u subotu na meti republičkog inspektora za bezbednost plovidbe. Ova nenajavljena kontrola obavljena je u prisustvu predsednika Komiteta za bezbednost saobraćaja i ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića.
- Inspekcija i policija besprekorno rade posao - utisak je ministra Mrkonjića nakon ove, kako kaže, „tajne“ kontrole. - Dobro je da se ove inspekcije obavljaju redovno, ali moramo biti energičniji u čišćenju obala, dosta je starih brodova, smeća koje bi trebalo ukloniti. Obala mora da se očisti jer je zlata vredna za Beograd.
Prema rečima Jovice Golubovića, republičkog inspektora u Lučkoj kapetaniji Beograd, od ukupno 176 splav-restorana u zoni glavnog grada registrovano je svega sedam.

Read more: Plutaju bez dozvole