[Dodaj u kliping] Tamo gde se čuje tišina

Tamo gde se čuje tišina

 

SURDULICA - Kad se uspnete na Vlasinsku visoravan, garantovano ćete ostati bez daha iz najmanje dva razloga - pluća navikla na gradski smog biće (ne)prijatno iznenađena čistim planinskim vazduhom, a pogled će vam se prosto utopiti u istoimeno jezero i fantastični krajolik oko njega.
Vlasinsko jezero postoji tek 60 godina, iako bi se mnogi zakleli, valjda zbog njegove veličine (15 kilometara kvadratnih), dubine (do 50 metara) i nadmorske visine na kojoj se nalazi (1.200 metara), da ga je baš tu priroda stvorila.
Visoki vrhovi Čemernika, Vardenika, Stresera i Besne kobile njegova su prirodna granica, iako je 1949. godine nekoliko kilometara niže napravljena brana i četiri hidrocentrale. U jezero svakog minuta pritiče dva kubika vode prvog kvaliteta iz reke Vlasine, Vrle, Jerme, Božičke, Lisinske i Ljubotenske reke koje imaju još stotinak pritoka.
Priroda je tek za priču - jezero je toliko visoko da se čini da dodiruje oblake, a tišina takva da prosto može da se čuje. Ovde raste i jedinstvena sorta drveća - žuta bukva, čije je lišće takve boje tokom cele godine, a ne samo u jesen, pa onda smreke metlike i trepetlike, kakvih ima još samo u Rusiji. Tu je i gusta, poput tepiha, trava, koju meštani zovu tipac i biljka mesožderka, tamanitelj insekata.
Samo ovde postoje i tresetna ostrva, a o njima se prepričava zanimljiva legenda. Navodno je jedan meštanin isterao krave na ispašu, a jedna od njih je ostala da pase na obali. Pastir je zadremao, i kad se probudio, video je da je nema. Tražio je po okolnoj šumi, dozivao, da bi u jednom trenutku spazio životinju nasred jezera. Pričao je posle kako se parče obale nekom neviđenom silom odlomilo i prosto otplutalo. U stvari, krava je stajala na tresetnom ostrvu koje je tada bilo "okačeno" o obalu.
Kako god, takvih ostrva, kažu naučnici, nigde više nema, a prirodi je trebalo 5.000 godina da ih napravi. Kad je napunjena akumulacija, ona su samo isplivala na površinu. Ova neobična ostrvca mogu, međutim, da budu nezgodna za nepažljive ribolovce. Jer, neretko se dešava da ostave štapove zabodene u zemlju i, poput onog pastira, zaspu, a kad se probude, "zateknu" sebe i štapove daleko od obale. Na jednom od njih živi i kolonija kormorana, a ove ptice su pod zaštitom države.
I klima je na Vlasini, tvrde oni koji su makar jednom ovde bili, specifična. Leta su topla, a jezerska voda se zagreje do prijatna 23 stepena. Uveče je, međutim, prohladno, pa iako ste se tamo uputili na letovanje, neophodno je da u kofer uz kupaći kostim spakujete i džemper.
Zimi je, pak, jezero idealno za ljubitelje klizanja, jer se zaledi celom površinom, a led bude debeo i po dva metra. Ribolovci onda motornom testerom seku led, a ima i ludo hrabrih koji se automobilima vozikaju po zaleđenom jezeru.
Iako ima sve uslove da bude prestižni turistički centar, u Vlasinu se dosad malo ulagalo. Ipak, u Surdulici, na čijoj je teritoriji Vlasina, rešili su da nešto po tom pitanju preduzmu. Tako će za uređenje Vlasinskog jezera, vikend naselja, infrastrukture i izgradnju osam hotela, u narednih 12 godina biti uloženo 280 miliona evra.
Od toga država treba da obezbedi 50 miliona evra, a ostalo će dati privatni investitori iz zemlje i inostranstva. Zainteresovanih ima, pa čelni ljudi Surdulice smatraju da će ostvariti plan da od Vlasine naprave turistički raj.

ISTORIJA
VLASINSKA visoravan pominje se još u 13. veku, pod nazivom Vlasinsko blato ili Vlasinska tresava zbog nagomilanog treseta i blata nastalog spiranjem rečnih tokova. Na pojedinim mestima bilo je i živog peska. Plutajuća ostrva nastala su, pak, raspadanjem mahovine.

RAVNOTEŽA
- SMEŠTAJNI kapaciteti na Vlasini ne bi trebalo da pređu 4.500 postelja, jer bi se u suprotnom narušila prirodna ravnoteža. Takođe, sprečićemo dalju divlju gradnju, a 50 vikendica treba da se ruši - kaže Novica Tončev, predsednik opštine Surdulica.