Moja Lađa

БАБА КАЈ

Nа 132. километру низводно од Београда, у близини Голубачког града дунавски ток надвисује импозантни кречњачки масив чинећи својеврсно предворје Ђердапске регије, белегу ступања у подручје Гвозедних врата. Изузев што је минулих векова служила као инспирација песницима и сликарима, светионик или стратиште за уморне лађаре, стена Баба кај пажњу јавности, све до данас заокупља кроз знатижељу за одгонетањем тајне порекла њеног назива.
Детаљан опис положаја ђердапске хриди дат је у путничким забелешкама из 1893. године: ''Баба кај је усамљена и у врху зашиљена стена, која се изнад воде издиже над површином 18 метара високо. Она ту стоји као предстража дунавске клисуре, као претеча оних многих стена испод и изнад површине, које отежавају пролаз клисуром, стоји као опомена на опасности које одатле почињу" (1).

Read more: БАБА КАЈ

Trajanov most

Трајанов мост је био монументална грађевина на реци Дунав у делу где протиче кроз Ђердапску клисуру и спајао је Горњу Мезију и Дакију (данашњу Србију и Румунију) за време Римског царства. Мост је изграђен по наредби римског цара Марка Улпије Нерва Трајана. Мост је свечано отворен 105. године на Дунаву, током Другог похода римског цара Трајана на Дачане. Дужина моста је била 1.097,5 метара и око 1.000 година је важио за најдужи мост икада саграђен у свету, налазио се у близини данашњег села Костол код Кладова са српске стране и Турн Северина са румунске стране. Мост је пројектовао највећи архитекта тога доба Аполодор из Дамаска. Археолошки остаци Трајановог моста и римског насеља Понтес се налазе неких пет километара од Кладова, источно од села Костол. Мост спада у ред најзначајних дела римског грађевинарства.
Марко Улпије Нерва Трајан је рођен 53. године, умро 117, а на престо ступио 98. године као римски цар, наследник Нервин и припадник Антониске династије. Приликом преузимања власти Трајан је рекао

Read more: Trajanov most

Tvrđava Ram

Ram je tvrđava na obali Dunava u istoimenom selu, udaljena 15 km od Velikog Gradišta. Smešten je na steni koja se sa severoistočne strane spušta ka Dunavu, a pretpostavlja se da je grad podignut nasuprot tvrđavi Haram koje se nalazila na drugoj strani reke od koje danas nije ništa ostalo. Danas su ostaci grada u dosta dobrom stanju.
Nije poznato kada je Ram podignut, ali on sigurno spada među najstarije utvrde na ovim prostorima. Najstariji zapis o njemu datiran je u 1128. godinu kada su u njegovoj blizini Vizantinci potukli Mađare. Nakon što su Turci ovladali našim krajevima, okrenuli su se kraljevini Mađarskoj i osvajanju Panonske nizije. U cilju zaštite desne obale Dunava turski sultan Bajazit II (1480-1512) je preradio i ojačao postojeću utvrdu za potrebu borbe vatrenim oružjem, tako da Ram predstavlja jednu od najstarijih artiljerijskih utvrda u Srbiji.

 

Read more: Tvrđava Ram

Ada Kale

Adakale ili Ada-Kale (tur. ada; ostrvo + kale; grad) je nekadašnje ostrvo i naselje na Dunavu u Tekijsko-oršavskoj dolini, između gornje klisure Kazana i nizvodne Sipske klisure, kod ušća reke Černe na granici prema Rumuniji. Bilo je dugo 1750 m. a široko 500 m. Adakale su još Rimljani utvrdili i na temeljima tih utvrđenja građena su druga, tako je ono uvek služilo u vojne svrhe, jer je onaj ko je bio njegov gospodar, gospodario je plovidbom kroz Đerdap. Austrijanci poslednji obnavljaju drevna utvrđenja najpre 1689 kada car Leopold I gradi utvrđenje koje naziva Nova Oršava, jer se nalazio 3 km nizvodno od rumunskog grada Oršave, a zatim i znatno pojačanje 1718-1738 kada je imalo 5 kula, od kojih 4 ugaone, a jednu sa šančevima na najistaknutijem delu Alion bregu. Godine 1718 tu je bio carski stan odakle je car Josif I posmatrao borbu sa turcima. Turci su ga naselili posle Asutrijske okupacije 1718-1739, pa do njegovog potapanja tu je bio tursko naselje. Adakale je često menjalo gospodare. Bilo je srpsko, tursko, austro-ugarsko i na kraju rumunsko. Tek 1878. po Berlinskom ugovoru Turska napušta Adakale.

 

Read more: Ada Kale