Srušio se helikopter u Dunav, jedna osoba poginula

Jedna osoba poginula, a dve su povređene kada se helikopter srušio u Dunav u blizini glavnog mosta u Budimpešti. Operacija spasavanja i izvlačenja olupine je u toku.

U blizini mosta Lađmanjoš, na jugu Budimpešte, jedna osoba je poginula, a dve su povređene kada se helikopter srušio u reku Dunav, izjavila je portparol lokalne policije Eva Huber.

Huber je dodala da je operacija spasavanja i izvlačenja olupine helikoptera iz Dunava u toku.

Policija je u 10.30 sati, po lokalnom vremenu, obaveštena da se helikopter srušio u reku u blizini ade Čepel.

Blago kraljice Teute

Nije potrebna velika mašta da bi se zamislilo kako je morao biti bogat grad koji je imao svoju kovnicu novca (230. godine pre nove ere). To znači da je imao razvijenu trgovinu vodenim i kopnenim putevima. Tamo gde su se gradile rezidencije i utvrđenja za kraljeve, tamo je priroda bila veličanstvena, a bogovi velikodušni. A gde su kraljice, tamo su i drago kamenje i zlato.

Teuta nije bila obična kraljica, već gusarska kraljica, strah i trepet Otranta. Prema rimskim izvorima, posle smrti svoga muža, kralja Argona, kraljica Teuta nastavlja osvajanje grčkih kolonija. U takvoj situaciji porobljeni grčki gradovi pozivaju protiv piratske kraljice u pomoć Rim. U ratu sa Rimljanima 229. godine pre n. e., Iliri su izgubili velike teritorije i mir je sklopljen godinu dana kasnije. Kakva je bila sudbina kraljice Teute nema istorijskih podataka. A gde nema izvora, počinje legenda. Legenda o kraljici Teuti traje do današnjeg dana. Ona veli da je Teuta bila vilinski lepa, mudrija od zmije i hrabrija od lava. Imala je muško srce u ženskim grudima. Kada je nasledila presto, preselila se u Risan i na brdu Gradina iznad mora sagradila sebi tvrđavu. Ostaci tvrđave su i danas vidljivi.

Kada su Rimljani opseli grad, Teuta se sa svojim ljudima i blagom sklonila u tvrđavu i mesecima izdržavala rimsku opsadu. Videvši da će neprijatelj osvojiti tvrđavu, Teuta se, kaže dalje ista legenda, sa svojim blagom bacila niz vodopad podzemne reke, čiji se tok gubi u nedrima planine Orjen, ostavivši za sobom veliku tajnu o blagu za kojim arheolozi i danas tragaju. Rimski vojnici ništa nisu našli u Teutinom gradu. Otuda potiče priča da je ilirska kraljica sve svoje dragocenosti sklonila u utrobu zemlje. Postavljalo se i pitanje kako je uspevala da mesecima odoleva opsadi kad nije imala vode. Teza profesora Petra Martinovića, tadašnjeg direktora Pomorskog muzeja u Kotoru, bila je da su podzemno jezero i grad na vrhu (Orjen je sav izbušen kao švajacarski sir) morali biti povezani tajnim hodnikom. Ja sam napravio jednu skicu kako je morao izgledati sistem podzemnih hodnika.

Read more: Blago kraljice Teute

Vode ispod zemlje

Srbija ne oskudeva u količini voda. Kao jedan od kriterijuma koji se u svetu koriste za poređenje vodnog bogatstva, stručnjaci navode tzv.“kompeticioni indeks“, tj. odnos broja stanovnika i raspoložive količine vode na određenoj teritoriji. Ukoliko se uzme ovaj pokazatelj, naša zemlja se nalazi u svetskom vrhu. Poređenja radi, SAD i Japan u tom pogledu zaostaju za nama dva, odnosno četiri puta. Ako zanemarimo tranzitne vode, iza nas su i Italija i Velika Britanija. A ukoliko se uzmu u obzir sopstvene i tranzitne vode, nalazimo se, zajedno sa Švedskom, na evropskom vrhu.

Podzemne vode su posebno značajne. Primera radi, za obezbeđivanje vode za piće putem regionalnih vodovoda, na području Srema koristi se voda iz Savskog aluvijuma. To je ležište vode pored Save, na dubini od 45-50 m. Stručnjaci procenjuju da je taj sloj vode star oko 500 godina. Značajni rezervoari pijaće vode u pojedinim mestima mogu biti i arteški bunari, koji dovode vodu iz većih dubina, čime se izbegavaju spoljni uticaji.

Read more: Vode ispod zemlje

Dunav

Dunav je međunarodna reka, druga po veličini u Evropi (2888 kilometara). Nastaje spajanjem reka Berge i Brigah koje izviru na Jugoistočnim obroncima Švarcvalda (Nemačka), a velikom deltom, sa pet rukavaca se uliva u Crno more.

Dunav je po veličini druga reka u Evropi (posle Volge) i najveća na Balkanu.

Tehnički Dunav počinje od Donauešingena gde se spajaju dve manje reke Breg i Brigah (što su očigledno reči srpskog korena) pa odatle Dunav nosi naziv Donau. Međutim na mermernoj ploči u Firstenberškom parku kod Donauešingena, koja je mnogo starija od monografskog zapisa mesta, na samom vrelu reke Brigah (slika), piše: CAPUT DANUBII, tj. Glava Dunava.

Etimologija

Njen latinski naziv je Danubius. Etimološki se radi ? kovanici (k), koja proističe od reči(Dios-Zevs), čiji je bukalički oblik, (Dan, Zan), sve izvedeno od korena, (di, dios)-sjajan, "sjaj nebeski".
U mitologiji, Zevs ili Dias je Kronov i Rejin sin, kralj bogova i ljudi, bog neba i začetnik svih prirodnih pojava. Genitiv od (Dan) je (Danou). Drugi član imena Danubius je bius koji je proizišao od reči bios, latinski vivus, tj. život, posebno ljudski život.

Read more: Dunav