Kanal Dunav Tisa Dunav

Канал Дунав-Тиса-Дунав је јединствени систем канала против поплава као и за наводњавање земљишта; као и пловни пут, за отпадне воде, за туризам, лов и риболов. Систем канала који се протежу на око 12.700 km², између река Дунав и Тиса, у Бачкој и Банату, на територије Војводине.

Укупна дужина канала је 929 km, укључујући нове и старе канале и притоке које су биле целе или децлом обновљене и интегрисане у систем канала. У мрежи канала постоје 51 објекта - 24 капије, 16 предводница, 5 сигурносних капија, 6 пумпи, као и 180 мостова. Ова мрежа омогућава сушење око 700.000 ха земњишта и наводњавање 50.000 ха. Могућа пловидба каналом је 664 km. У систему канала налази се 14 лука за утовар-истовар терета.

Read more: Kanal Dunav Tisa Dunav

Metropola koja beži od svoje dve reke

Metropola koja beži od svoje dve reke

U Beogradu je, zahvaljujući decenijama nebrige o obalama, „fazon” živeti što dalje od vode. U svetu su reke sinonim za komforan i zdrav život...

Beograd je jedan od retkih evropskih gradova u kojem je poželjno stanovati što dalje od rečnih obala. Dok se Parižani i Londonci otimaju za kvadrate s pogledom na Temzu i Senu, Beograđanima vidik ka Savi i Dunavu zaklanjaju deponije, olupine, otpadne vode i dimnjaci industrijskih postrojenja.

VODA - Beograd „silazi na reke“ duže od 50 godina, i to uglavnom u domenu teorije. Kad je praksa u pitanju, ovaj koncept je bio korišćen samo u dnevno-političke svrhe, kao projekat „Europolis“ tokom izborne kampanje SPS-a 1995. godine.
Na konkretnije korake Beograđani su morali da sačekaju 21. vek, 2007. godinu, i Studiju beogradskog priobalja, čiji je naručilac Grad Beograd.
„Sa izuzetkom nekoliko proteklih godina ... priobalje teško da je čuvano, rekonstruisano i revitalizovano, već je naprotiv sistematski napadano, opterećivano i zatrpavano neadekvatnim sadržajima i formama. Kroz celu dugu istoriju beogradskog urbanizma, i pored brojnih urađenih analiza, istraživanja, specijalističkih studija, projekata, planova detaljne razrade i generalnih planova, temi beogradskog priobalja se prilazilo parcijalno“, piše u studiji o beogradskom priobalju.
Antonije Antić, bivši direktor Urbanističkog zavoda Beograda i arhitekta koji je učestvovao u izradi Prve faze Studije o beogradskom priobalju, kaže za „24 sata” da je višedecenijska nemarnost prema rekama uslovila beg Beograđana sa obala.
- Naše reke su sada strašne jer mi smo, nažalost, skloni javašluku. Izgubili smo korak sa rekama, iako želimo da budemo deo Evrope. Ali, Evropa se tako ne ponaša. Pogledajte Budimpeštu ili Beč gde ljudi gaje kult Dunava - kaže Antić.
Da bi Beograd na rekama bio ono što su i druge evropske metropole, prvo mora da reši problem otpadnih voda.
- Time se niko ne bavi, a to može da bude veliki hendikep. Ako dođe do zaraze reka nećemo uspeti kvalitetno da iskoristimo njihov potencijal. Ispuštamo neprečišćenu vodu u Savu i Dunav i to je nedopustivo. Ne verujem da će neko hteti da živi pored reka ako one postanu zarazne. Mnoge strane arhitekte očarane su Beogradom, naročito Ušćem. Đovani Rufini, docent na Arhitektonskom fakultetu u Firenci a sada i srpski zet, očaran je neverovatnim potencijalom i bogatstvom Ušća i zato treba voditi računa o ekološkim potencijalima Beograda na rekama - kaže Antić.

Read more: Metropola koja beži od svoje dve reke

Beogradska tvrđava

Beogradska tvrđava predstavlja gradsku utvrdu oko koje se razvio današnji Beograd. Podignuta je početkom 1. veka kao palisada sa zemljanim bedemima, da bi se tokom vekova razvijala u rimski kastrum (II vek), vizantijski kastel (VI i XII vek), srednjovekovnu utvrđenu prestonicu Srpske despotovine (XIII i XV vek) i na kraju austrijsko/osmanlijsku artiljerijsku utvrdu (XVII i XVIII vek). Danas je svojevrstan muzej prošlosti Beograda i sa Kalemegdanski poljem čini jedinstvenu kulturno-istorijsku celinu u okviru Kalemegdanskog parka.

Položaj

Tvrđava se nalazi na vrhu 125,5 m visokog završnog grebena šumadijske geološke ploče. Litice grebena gledaju prema Velikom ratnom ostrvu i ušću reke Save u Dunav. Okružuju je tri ulice: Bulevar Petra Bojovića, Ulica Tadeuša Košćuškog i Pariska ulica.

Osnovu tvrđave čine dva dela:

Gornji Grad - obuhvata plato nekadašnjeg rimskog kastruma, vizantijskog kastela odnosno Despotovog Grada i artiljerijska proširenja prema kopnu odnosno ka jugu i istoku.

Donji Grad - obuhvata Milutinovo Zapadno Podgrađe i Despotovo Podgrađe na obali, artiljerijsko proširenje ka istoku.

Read more: Beogradska tvrđava

SRBIJI NE TREBA 200 MILIONA EVRA!

SRBIJI NE TREBA 200 MILIONA EVRA!

Ruska kompanija planira da u Beloj Crkvi, na ušću kanala DTD u Dunav, izgradi pristanište i proizvodni kompleks. Opštinsko rukovodstvo dve godine nema vremena da razmotri ovaj predlog

Opštinsko rukovodstvo Bele Crkve, jedne od najzaostalijih varošica u Srbiji, duže od dve godine nema vremena da razmotri predlog Evgenija Vasiljeviča Mihaljeva, generalnog direktora ruske kompanije „Karavan" iz Kemerova, da na ušću kanala Dunav-Tisa-Dunav izgradi pristanište vredno 85 miliona evra! Sem toga, planirana je izgradnja i proizvodno-poslovnog kompleksa, a celokupna investicija bi vredela više od 200 miliona evra. Nažalost, u Beloj Crkvi kao da nema zainteresovanih za ovu ideju!??

- Zaista više ne znam šta da kažem, ni vama, ni Rusima iz Kemerova - žali se Vladimir Nikolajevič Kasteljanov, jedan od retkih Rusa zaostalih u Beloj Crkvi, koga je kompanija „Karavan" ovlastila da u njeno ime „mlati praznu slamu" i pokuša da s odgovornima iz opštinskih struktura pronađe zajednički jezik. - U više navrata sam tražio prijem kod bivših predsednika opština, ali me nisu čak ni saslušali. Aktuelni, poslednji predsednik SO Bela Crkva Vladica Maksimović rekao mi je da ga prethodnici o tome nisu obavestili, a kad sam pokušao da ga lično upoznam s celokupnom pričom, prekinuo me je rekavši da nema vremena!?

Read more: SRBIJI NE TREBA 200 MILIONA EVRA!